Момци из „седме републике”

Значај рокенрол музике на овим просторима био је у фокусу последњег разговора који је водио новинар Бранко Росић са музичким новинаром Петром Јањатовићем у оквиру серијала „Kњиге у средишту”, који се одржава у Европској кући у Београду.

Петар Јањатовић је један од најважнијих хроничара домаће музичке сцене и аутор култне „Ју рок енциклопедије”. Током своје вишедеценијске каријере радио је као новинар, уредник и музички селектор на радију, телевизији и у штампи и оставио неизбрисив траг у домаћем културном простору. Уз бројне анегдоте, Јањатовић и Росић су разговарали о томе како се рокенрол градио у Југославији, како је преживео деведесете и које књиге најбоље документују његову слојевиту и турбулентну историју.

Трибина је почела констатацијом да је рокенрол данас веома „жив” у локалним срединама, па су тако, рецимо, недавно објављене књиге „Рокенрол у Инђији” и „Историја старчевачке рок сцене”. Шта нам то говори?

– Још шездесетих година је могло да се прича да свака улица у мало урбанијим срединама у СФРЈ има свој бенд, онда је сасвим логично да се то наставило. Док сам писао „Ју рок енциклопедију”, надао сам се да ћу испровоцирати људе да зароне у своје средине. То се и догодило, тако да поседујем импресивну колекцију књига које се баве локалним сценама, зато што су свуда постојали посвећеници који су објавили књиге на основу разговора са сведоцима времена – рекао је Петар Јањатовић, чија је култна енциклопедија доживела пето издање.

Данас имамо бројне књиге о рокенролу, а некада је постојао само музички магазин „Џубокс” и истоимена библиотека (у оквиру издавачке куће „Дечје новине”) у оквиру које су, поред осталог, објављени биографија Џимија Хендрикса и водич кроз панк музику, подсетио је Јањатовић. Нешто касније, 1982. године, Јањатовић и Драган Кремер су објавили књигу „Другом страном: алманах новог таласа у СФРЈ”, у којој су одабрали значајне текстове о панку и новом таласу, а издање је садржало и серију есеја о вези новог таласа и књижевности (из пера Давида Албахарија), о утицају на позориште (Бранка Криловић), вези са стрипом (Зограф)... Тек у другој половини деведесетих су у значајнијој мери почеле да се појављују књиге везане за рок музику југословенског простора.

Јањатовић је поделио и личне приче са музичке сцене и осврнуо се на значај алтернативне културе.

– Веома популарна и значајна је била емисија „Вече уз радио” која се емитовала на Првом програму Радио Београда, од 1968. до почетка осамдесетих. Емисију је уређивао Никола Караклајић, шаховски велемајстор, који је са бројних путовања доносио плоче. У емисију се из Лондона укључивао Марк Истер и представљао музичке новитете.

Однос рокенрола и политике незаобилазна је тема и данас, па се Јањатовић тако присетио важне књиге „Седма република – поп култура у ЈУ распаду” Анте Перковића. Која је веза између рокенрола и разних сукоба деведесетих?

– Велики проценат музичара у Србији, Босни, Хрватској није реаговао на пропаганду. Када сам годину дана по завршетку рата отишао у Сарајево, много људи ми је рекло да им је песма „Слушај вамо” бенда „Римтутитуки” била ветар у леђа, јер им је показала да су неки људи на чијој музици су одрасли задржали став, кредо и образ. Тај рат је вероватно и у Хрватској и у Босни био једини у којем су једни на друге пуцали људи који код куће имају исте плоче. Тачна је теза Анте Перковића да смо „седма република” ми који нисмо пристали на пропаганду, а видели смо и да се сцена врло брзо обновила.

Рокери су били врло активни у протестима деведесетих и почетком двехиљадитих. Тако је песма „Заједно” бенда „Филм” коју је обрадила група „Плејбој” обележила студентске протесте 1996/1997. Музика даје замајац у преломним друштвеним тренуцима, а тако је и данас, чуло се поред осталог на овој трибини.