Momci iz „sedme republike”

Značaj rokenrol muzike na ovim prostorima bio je u fokusu poslednjeg razgovora koji je vodio novinar Branko Rosić sa muzičkim novinarom Petrom Janjatovićem u okviru serijala „Knjige u središtu”, koji se održava u Evropskoj kući u Beogradu.

Petar Janjatović je jedan od najvažnijih hroničara domaće muzičke scene i autor kultne „Ju rok enciklopedije”. Tokom svoje višedecenijske karijere radio je kao novinar, urednik i muzički selektor na radiju, televiziji i u štampi i ostavio neizbrisiv trag u domaćem kulturnom prostoru. Uz brojne anegdote, Janjatović i Rosić su razgovarali o tome kako se rokenrol gradio u Jugoslaviji, kako je preživeo devedesete i koje knjige najbolje dokumentuju njegovu slojevitu i turbulentnu istoriju.

Tribina je počela konstatacijom da je rokenrol danas veoma „živ” u lokalnim sredinama, pa su tako, recimo, nedavno objavljene knjige „Rokenrol u Inđiji” i „Istorija starčevačke rok scene”. Šta nam to govori?

– Još šezdesetih godina je moglo da se priča da svaka ulica u malo urbanijim sredinama u SFRJ ima svoj bend, onda je sasvim logično da se to nastavilo. Dok sam pisao „Ju rok enciklopediju”, nadao sam se da ću isprovocirati ljude da zarone u svoje sredine. To se i dogodilo, tako da posedujem impresivnu kolekciju knjiga koje se bave lokalnim scenama, zato što su svuda postojali posvećenici koji su objavili knjige na osnovu razgovora sa svedocima vremena – rekao je Petar Janjatović, čija je kultna enciklopedija doživela peto izdanje.

Danas imamo brojne knjige o rokenrolu, a nekada je postojao samo muzički magazin „Džuboks” i istoimena biblioteka (u okviru izdavačke kuće „Dečje novine”) u okviru koje su, pored ostalog, objavljeni biografija Džimija Hendriksa i vodič kroz pank muziku, podsetio je Janjatović. Nešto kasnije, 1982. godine, Janjatović i Dragan Kremer su objavili knjigu „Drugom stranom: almanah novog talasa u SFRJ”, u kojoj su odabrali značajne tekstove o panku i novom talasu, a izdanje je sadržalo i seriju eseja o vezi novog talasa i književnosti (iz pera Davida Albaharija), o uticaju na pozorište (Branka Krilović), vezi sa stripom (Zograf)... Tek u drugoj polovini devedesetih su u značajnijoj meri počele da se pojavljuju knjige vezane za rok muziku jugoslovenskog prostora.

Janjatović je podelio i lične priče sa muzičke scene i osvrnuo se na značaj alternativne kulture.

– Veoma popularna i značajna je bila emisija „Veče uz radio” koja se emitovala na Prvom programu Radio Beograda, od 1968. do početka osamdesetih. Emisiju je uređivao Nikola Karaklajić, šahovski velemajstor, koji je sa brojnih putovanja donosio ploče. U emisiju se iz Londona uključivao Mark Ister i predstavljao muzičke novitete.

Odnos rokenrola i politike nezaobilazna je tema i danas, pa se Janjatović tako prisetio važne knjige „Sedma republika – pop kultura u JU raspadu” Ante Perkovića. Koja je veza između rokenrola i raznih sukoba devedesetih?

– Veliki procenat muzičara u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj nije reagovao na propagandu. Kada sam godinu dana po završetku rata otišao u Sarajevo, mnogo ljudi mi je reklo da im je pesma „Slušaj vamo” benda „Rimtutituki” bila vetar u leđa, jer im je pokazala da su neki ljudi na čijoj muzici su odrasli zadržali stav, kredo i obraz. Taj rat je verovatno i u Hrvatskoj i u Bosni bio jedini u kojem su jedni na druge pucali ljudi koji kod kuće imaju iste ploče. Tačna je teza Ante Perkovića da smo „sedma republika” mi koji nismo pristali na propagandu, a videli smo i da se scena vrlo brzo obnovila.

Rokeri su bili vrlo aktivni u protestima devedesetih i početkom dvehiljaditih. Tako je pesma „Zajedno” benda „Film” koju je obradila grupa „Plejboj” obeležila studentske proteste 1996/1997. Muzika daje zamajac u prelomnim društvenim trenucima, a tako je i danas, čulo se pored ostalog na ovoj tribini.