ЕУ клизи у „гасно ропство”

У јеку рата на Средњем истоку овај план Брисела раван је лудилу, прокоментарисао је мађарски премијер Виктор Орбан нацрт најновијег плана Европске комисије (ЕК) о тоталној „одјави” ЕУ од сибирског гаса (природног и течног ЛНГ) од 2027. године.

„Док цене нафте и гаса на светским берзама вртоглаво скачу због рата на Средњем истоку, Брисел изгледа жели да Европљанима отежа ситуацију. Европа се већ суочава са далеко вишим ценама енергената од конкурената... Ако Брисел заувек ’укине’ снабдевање руским енергентима, то значи да би најважнији цевовод који снабдева Мађарску нафтом и гасом био затучен. Усред ратне ситуације, то је невероватно опасан потез”, оценио је Орбан.

У међувремену, ЕК је одлучна у најави да руском гасу у ЕУ сада заувек долази крај и да је то добро за енергетску независност Уније. Према том науму, „одјава” сибирском гасу унутар ЕУ креће од 1. јануара 2026 (забраном склапања нових уговора о испорукама руског гаса чланицама ЕУ), а потом 17. јуна идуће године суспензијом текућих краткорочних уговора о енергоснабдевању из правца Сибира и онда од 2027. године – „нула” дотока природног и течног гаса са налазишта „Гаспрома”.

Шта обухвата нови план Брисела о енергетској безбедности унутар ЕУ могло би се закључити и из изјаве Ивајла Мирчева, посланика бугарског парламента. Он наводи да „ако Бугарска буде желела да настави коришћење Турског тока од 2027, мораће да докаже да у цевима није руски гас”. При чему, снабдевање држава изван чланица ЕУ том трасом (попут Србије, Северне Македоније, БиХ...) није спорно, док би Софија требало, по замисли Брисела, да осујети снабдевање Будимпеште. Мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто упозорио је да такав диктат из Брисела представља флагрантно кршење Повеље ЕУ која иначе истиче да чланице суверено и самостално одлучују о својим енергетским потребама.

Ко ће се још освртати на то, када председница ЕК Урсула фон дер Лајен процењује да је ЕУ у „егзистенцијалној опасности” и да би одлучивање о предлогу баснословног раста трошкова за одбрану (150 милијарди евра) могло да се обави и без Европског парламента и Европског савета. Истовремено, рат између Израела и Ирана Бриселу најављује суморне берзанске последице одлуке да се ЕУ одрекне ослонца на повољан руски гас.

У ЕУ је ове године стигла прва озбиљна зима у задње четири године (тј. од почетка „специјалне војне операције” Русије у Украјини). Колико у марту, у европским гасним складиштима је због хладноће остало тек 34 одсто гаса, набављеног углавном прошлог лета. У међувремену, Брисел тражи да се дотична складишта попуне 80 одсто до 1. новембра. Авај, гасне берзе тако унапред знају да ће европски трговци гасом уместо у августу, већ ових дана почети да обигравају снабдеваче. Зашто скоро два месеца раније?

Европски комесар за економију Валдис Домбровскис препознаје нову невољу на видику.

„Недавни раст напетости између Израела и Ирана већ је резултирао вишим ценама нафте и повећањем цена енергије. Ако се тај тренд настави, могао би подићи цену производње, као и рачуне у Европској унији. Много је ту неизвесности и турбуленција”, истиче Домбровскис.

Овај високи званичник Брисела није притом указао откуд значај међусобних ратних дејстава Израела и Ирана за европске рачуне, како привреде, тако и грађана. Као ни зашто би Европљани убудуће требали да прате учестале берзанске ценовне трзаје због напетости због Ормуског пролаза, јединог поморског пута којим Катар и УАЕ у овом тренутку могу да извозе свој течни гас купцима у Азији и Европи. Те две заливске земље иначе отпремају 27 одсто свог течног гаса на тржишту Азије, као и 8,5 одсто оног у понуди у Европи.

Шире гледано – петина светске трговине течним гасом пролази кроз Ормуски теснац. Када Катар, након израелског гађања водећег светског налазишта гаса „Јужни Парс”, из предострожности уведе строга нова правила за пролаз „гасних танкера” (улаз кроз Ормуз само један дан пре датума укрцавања ЛНГ карга), енергоберзе у Азији и Европи сместа реагују. И то осетним дизањем цене гаса, због недоумица у вези са могућим прекидима ланаца снабдевања због драме због Ормуског пролаза.

Из те перспективе, европски добављачи ЛНГ-а имају пред собом два могућа пута: један је да поново уђу, као у лето 2022. године, у ринг надметања са имућним азијским клијентима Заливских произвођача. И други, да још више продубе везе са америчким извозницима ЛНГ-а, који су колико лане продали 45 одсто течног гаса неопходног Европљанима.

Из тог угла, можда треба разумети америчког председника Доналда Трампа када поручује да ће нови царински договор са ЕУ (рок постављен у Вашингтону је 9. јул) бити остављен „за крај”.