EU klizi u „gasno ropstvo”

U jeku rata na Srednjem istoku ovaj plan Brisela ravan je ludilu, prokomentarisao je mađarski premijer Viktor Orban nacrt najnovijeg plana Evropske komisije (EK) o totalnoj „odjavi” EU od sibirskog gasa (prirodnog i tečnog LNG) od 2027. godine.

„Dok cene nafte i gasa na svetskim berzama vrtoglavo skaču zbog rata na Srednjem istoku, Brisel izgleda želi da Evropljanima oteža situaciju. Evropa se već suočava sa daleko višim cenama energenata od konkurenata... Ako Brisel zauvek ’ukine’ snabdevanje ruskim energentima, to znači da bi najvažniji cevovod koji snabdeva Mađarsku naftom i gasom bio zatučen. Usred ratne situacije, to je neverovatno opasan potez”, ocenio je Orban.

U međuvremenu, EK je odlučna u najavi da ruskom gasu u EU sada zauvek dolazi kraj i da je to dobro za energetsku nezavisnost Unije. Prema tom naumu, „odjava” sibirskom gasu unutar EU kreće od 1. januara 2026 (zabranom sklapanja novih ugovora o isporukama ruskog gasa članicama EU), a potom 17. juna iduće godine suspenzijom tekućih kratkoročnih ugovora o energosnabdevanju iz pravca Sibira i onda od 2027. godine – „nula” dotoka prirodnog i tečnog gasa sa nalazišta „Gasproma”.

Šta obuhvata novi plan Brisela o energetskoj bezbednosti unutar EU moglo bi se zaključiti i iz izjave Ivajla Mirčeva, poslanika bugarskog parlamenta. On navodi da „ako Bugarska bude želela da nastavi korišćenje Turskog toka od 2027, moraće da dokaže da u cevima nije ruski gas”. Pri čemu, snabdevanje država izvan članica EU tom trasom (poput Srbije, Severne Makedonije, BiH...) nije sporno, dok bi Sofija trebalo, po zamisli Brisela, da osujeti snabdevanje Budimpešte. Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto upozorio je da takav diktat iz Brisela predstavlja flagrantno kršenje Povelje EU koja inače ističe da članice suvereno i samostalno odlučuju o svojim energetskim potrebama.

Ko će se još osvrtati na to, kada predsednica EK Ursula fon der Lajen procenjuje da je EU u „egzistencijalnoj opasnosti” i da bi odlučivanje o predlogu basnoslovnog rasta troškova za odbranu (150 milijardi evra) moglo da se obavi i bez Evropskog parlamenta i Evropskog saveta. Istovremeno, rat između Izraela i Irana Briselu najavljuje sumorne berzanske posledice odluke da se EU odrekne oslonca na povoljan ruski gas.

U EU je ove godine stigla prva ozbiljna zima u zadnje četiri godine (tj. od početka „specijalne vojne operacije” Rusije u Ukrajini). Koliko u martu, u evropskim gasnim skladištima je zbog hladnoće ostalo tek 34 odsto gasa, nabavljenog uglavnom prošlog leta. U međuvremenu, Brisel traži da se dotična skladišta popune 80 odsto do 1. novembra. Avaj, gasne berze tako unapred znaju da će evropski trgovci gasom umesto u avgustu, već ovih dana početi da obigravaju snabdevače. Zašto skoro dva meseca ranije?

Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis prepoznaje novu nevolju na vidiku.

„Nedavni rast napetosti između Izraela i Irana već je rezultirao višim cenama nafte i povećanjem cena energije. Ako se taj trend nastavi, mogao bi podići cenu proizvodnje, kao i račune u Evropskoj uniji. Mnogo je tu neizvesnosti i turbulencija”, ističe Dombrovskis.

Ovaj visoki zvaničnik Brisela nije pritom ukazao otkud značaj međusobnih ratnih dejstava Izraela i Irana za evropske račune, kako privrede, tako i građana. Kao ni zašto bi Evropljani ubuduće trebali da prate učestale berzanske cenovne trzaje zbog napetosti zbog Ormuskog prolaza, jedinog pomorskog puta kojim Katar i UAE u ovom trenutku mogu da izvoze svoj tečni gas kupcima u Aziji i Evropi. Te dve zalivske zemlje inače otpremaju 27 odsto svog tečnog gasa na tržištu Azije, kao i 8,5 odsto onog u ponudi u Evropi.

Šire gledano – petina svetske trgovine tečnim gasom prolazi kroz Ormuski tesnac. Kada Katar, nakon izraelskog gađanja vodećeg svetskog nalazišta gasa „Južni Pars”, iz predostrožnosti uvede stroga nova pravila za prolaz „gasnih tankera” (ulaz kroz Ormuz samo jedan dan pre datuma ukrcavanja LNG karga), energoberze u Aziji i Evropi smesta reaguju. I to osetnim dizanjem cene gasa, zbog nedoumica u vezi sa mogućim prekidima lanaca snabdevanja zbog drame zbog Ormuskog prolaza.

Iz te perspektive, evropski dobavljači LNG-a imaju pred sobom dva moguća puta: jedan je da ponovo uđu, kao u leto 2022. godine, u ring nadmetanja sa imućnim azijskim klijentima Zalivskih proizvođača. I drugi, da još više prodube veze sa američkim izvoznicima LNG-a, koji su koliko lane prodali 45 odsto tečnog gasa neophodnog Evropljanima.

Iz tog ugla, možda treba razumeti američkog predsednika Donalda Trampa kada poručuje da će novi carinski dogovor sa EU (rok postavljen u Vašingtonu je 9. jul) biti ostavljen „za kraj”.