Данас је Ивањдан

Српска православна црква данас прославља Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан. Овај празник, обележен црвеним словом у црквеном календару, многи верници узимају за крсну славу. У народу је утврђен обичај да се на овај дан прави венци од ивањског цвећа ‒ Ивањски венци, који симболишу лепоту природе коју је Бог створио и даровао човеку на уживање и подсећају људе да животи треба да обилују врлинама и добрим делима.

Шест месеци пре него што се у Назарету јавио Богородици, арханђел Гаврило се јавио првосвештенику Захарији у Јерусалимски храм и објавио старици Јелисавети, жени Захаријиној, да ће родити сина. Захарија није одмах поверовао у то, па је остао нем све до осмог дана по рођењу детета. У тај дан скупили су се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања и давања имена детету. Када упиташе оца за име, он, будући да је био нем, написао је на дашчици: Јован. И у том часу он поче да говори.

Иродов прогон хришћана

Дом Захаријин налазио се на висинама између Витлејема и Хеврона. По целом Израиљу разнео се глас о појави ангела Божјег Захарији, о томе да је био нем и да је проговорио када је написао име Јован. Вест је стигла и до Ирода, који је послао да се покољу деца по Витлејему и упутио људе у брдско обиталиште породице Захаријине да убију и Јована. Међутим Јелисавета је успела да са дететом побегне у пустињу, где после неког времена умрла. Јован је остао сам у пустињи све до тренутка када је добио знак од Бога да је време да претходи и најави долазак Христов, кога је најпосле и крстио.

Дете молитве

“Рођен је шест месеци пре Господа Исуса Христа, као дете молитве, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете. У животу Светог Јована све је било чудно – рођење, храна, одећа и васпитавање у суровој јудејској пустињи. Када га је Бог ословио у пустињи, одлази међу људе и почиње да у њиховим душама припрема стазе за долазак Спаситеља”, стоји на сајту СПЦ.

Ивањдан је као празник установљeн у четвртом веку, након успостављања Божића. Колико је поштован од давнина, види се и по листи химнографа који су писали Црквене песме за њега: Дометије (четврти век), Анатолије (девети век), Свети Андреј Критски, Свети Јован Дамаскин, монахиња Касија и византијски цар Лав Мудри.