Под чаробни Рашин шешир стају сви

Мокрин – Сећање на Рашу Попова, јунака нашег детињства, упечатљиве појаве, говора и нарочитог начина којим је приступао деци и занимљиво презентовао приче, немогуће је да избледи. Манифестација „Дан Раше Попова”, која се осми пут одржала на дан његовог рођења, 26. јуна, један је од начина да се овом уваженом Мокринчанину ода признање, а неким будућим генерацијама приближи његово дугогодишње стваралаштво.

Након Меморијала „Мирослав Мика Антић”, Мокринчани су се одужили још једном суграђанину, легендарном књижевнику, публицисти и новинару Радивоју Раши Попову. Веза Раше и Мокрина била је толико јака да је у сваком разговору истицао одакле су му корени.

Остаће запамћена његова изјава: „Не постоји осећање да си Војвођанин, ја се осећам Банаћанином.” И Банаћани су му се одужили. Награда која носи његово име ове године отишла је у руке професора, књижевника, новинара и рецитатора Ратомира Ралета Дамјановића, за изузетан допринос у стваралаштву за децу.

– Раша Попов је био необичан књижевни јунак и необичан писац књижевних јунака, песник новинар. Дивно је причао приче и рекао бих да је именован наградом која сједињава многе духовне дисциплине. Не знам да ли се та награда ове године нашла у правим рукама. Можда је Рашин шешир превелики за моју малену памет, а можда и није, јер смо обојица волели исте ствари. Раша се у једном тренутку уздигао из свог тела и постао симбол, парадигма доброг и лепог – рекао је Дамјановић.

Рашина ћерка Дијана Тополац не пропушта 26. јун у Мокрину. Имала је привилегију да одраста уз оца којег су волеле бројне генерације:

– Драго ми је што мој отац наставља да живи кроз децу, јер је и сам био једно велико дете и никада није одрастао. Ово је прелепа дечја приредба којом се наставља Рашин дух, а талентована деца продужавају на неки начин његов живот. Брат и ја имали смо у оцу пријатеља-дете који је знао више од нас. Постављао нам је пример да морамо да будемо своји и да никад не треба да мислимо и понашамо се као други људи, него да будемо оригинални и нађемо себе.

Окупили су се врелог јунског дана у Мокрину сви који славе стваралаштво за децу, а малишана је било напретек. Није било лако жирију да одабере победничке песме, од 400 пристиглих радова.

– Ове године задатак је био да деца напишу једну песму о Раши Попову, а ја сам их илустровао. Деца су писала о њему као о чаробњаку, деловало је као да ће све илустрације бити сличне, али налазио сам у њиховим реченицама инспирацију и свака је различита. Баш као што је и чаробњак из Мокрина био – наводи Горан Новаков, песник за децу и илустратор.

– Похвалили смо и наградили око двадесет петоро деце, а тема је била „врло важно”. Има предивних „радова, чак ми је и суза кренула док су их деца читала. Било је врло емотивно. Награду „Рашин шешир” освојио је млади писац Душан Антић из Зрењанина – рекао је члан жирија Јово Чулић, песник из Бањалуке.

Мокрин, село надомак Кикинде, изнедрило је бројне познате личности, а за наше одрастање најважнија су двојица – Мика Антић и Раша Попов. Добили су своју манифестацију на Варошком тргу у селу. Мика на дан смрти, 24. јуна, а Раша на дан рођења 26. јуна.

Мокринчани су поносни на своје суграђане, јер су оставили велики траг на наше детињство у књигама, филмовима, емисијама и новинским чланцима. Они који су имали ту срећу да одрастају уз незаборавне емисије „Фазони и форе”, „Радост сазнања”, „Варошарије”, „У сну сан”, „Шешир без дна”, данас себе могу да сматрају повлашћенима.