За чистији ваздух

Већ годинама смо сведоци да су многи наши градови у самом светском врху по загађености ваздуха. Узроци су веома различити и зависе од доба године (касна јесен и почетак зиме), близине великих термоелектрана с брдима пепелишта, а ту су и старе и дотрајале котларнице на мазут и угаљ, становништво које се греје на угаљ и дрва, интензиван саобраћај... И све то на терену града, где нема довољне циркулације ваздуха. У помоћ нам стигне кошава или јак ветар који те облаке смога развеје далеко од града, па се поново лакше дише.

Загађен ваздух утиче на сваки наш орган и одговоран је за половину свих превремених смрти, а главни узрок је мала, невидљива честица ПМ 2,5 која преко плућа улази у крв и таложи се у нашим органима, па људи оболевају да чак ни лекари не могу много да помогну. То је и огромна то штета за државу, јер су боловања честа.

И најзад, пре десетак дана, Србија је добила кредит од 50 милиона евра од Европске банке за обнову и развој за заштиту ваздуха у више најзагађенијих градова у држави (Београд, Ниш, Ваљево, Зајечар, Смедерево и Нови Пазар). Тим новцем планирани пројекти ће, надам се, бити реализовани. Можда је најједноставније старе котлове на угаљ заменити савременим котловима на гас, али треба добро размислити да ли је то право решење јер гас увозимо и неизвесно је питање цене, а у ово турбулентно време и доток гаса. Гасни системи производе емисију угљен-диоксида, који такође загађује ваздух и могу се употребити само за грејање.

Много практичније решење јесте употреба топлотних пумпи које могу обављати функције хлађења лети и грејања зими, односно контролу температуре током целе године. Предности су нижи рачуни за енергију и еколошки чистија околина, иако су почетни трошкови инсталације знатно већи. У Европи је у току прави бум у уградњи топлотних пумпи, данас их је већ инсталирано више од 25 милиона. Познате су по својој високој енергетској ефикасности и могу смањити рачуне за грејање и до 50 одсто. Нашле су примену и у пољопривреди (грејање стакленика, одржавање температуре на фармама пилића или хлађење у млекарама). Ефикасност топлотних пумпи највећа је у добро изолованим објектима, а понегде се комбинују са соларним панелима, чиме се смањује потрошња струје. У Бечу су недавно пуштене у рад три велике топлотне пумпе које снабдевају 56.000 домаћинстава даљинским грејањем, захваљујући чему је ваздух у граду постао још чистији.

На надлежнима који буду ангажовани на реализацији овог кредита је велика одговорност приликом одлучивања којим путем ће кренути. У сваком случају, за сваки град посебно мора се направити детаљна анализа.

Драгутин Драгојевић,

Нови Београд