Za čistiji vazduh

Već godinama smo svedoci da su mnogi naši gradovi u samom svetskom vrhu po zagađenosti vazduha. Uzroci su veoma različiti i zavise od doba godine (kasna jesen i početak zime), blizine velikih termoelektrana s brdima pepelišta, a tu su i stare i dotrajale kotlarnice na mazut i ugalj, stanovništvo koje se greje na ugalj i drva, intenzivan saobraćaj... I sve to na terenu grada, gde nema dovoljne cirkulacije vazduha. U pomoć nam stigne košava ili jak vetar koji te oblake smoga razveje daleko od grada, pa se ponovo lakše diše.

Zagađen vazduh utiče na svaki naš organ i odgovoran je za polovinu svih prevremenih smrti, a glavni uzrok je mala, nevidljiva čestica PM 2,5 koja preko pluća ulazi u krv i taloži se u našim organima, pa ljudi obolevaju da čak ni lekari ne mogu mnogo da pomognu. To je i ogromna to šteta za državu, jer su bolovanja česta.

I najzad, pre desetak dana, Srbija je dobila kredit od 50 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj za zaštitu vazduha u više najzagađenijih gradova u državi (Beograd, Niš, Valjevo, Zaječar, Smederevo i Novi Pazar). Tim novcem planirani projekti će, nadam se, biti realizovani. Možda je najjednostavnije stare kotlove na ugalj zameniti savremenim kotlovima na gas, ali treba dobro razmisliti da li je to pravo rešenje jer gas uvozimo i neizvesno je pitanje cene, a u ovo turbulentno vreme i dotok gasa. Gasni sistemi proizvode emisiju ugljen-dioksida, koji takođe zagađuje vazduh i mogu se upotrebiti samo za grejanje.

Mnogo praktičnije rešenje jeste upotreba toplotnih pumpi koje mogu obavljati funkcije hlađenja leti i grejanja zimi, odnosno kontrolu temperature tokom cele godine. Prednosti su niži računi za energiju i ekološki čistija okolina, iako su početni troškovi instalacije znatno veći. U Evropi je u toku pravi bum u ugradnji toplotnih pumpi, danas ih je već instalirano više od 25 miliona. Poznate su po svojoj visokoj energetskoj efikasnosti i mogu smanjiti račune za grejanje i do 50 odsto. Našle su primenu i u poljoprivredi (grejanje staklenika, održavanje temperature na farmama pilića ili hlađenje u mlekarama). Efikasnost toplotnih pumpi najveća je u dobro izolovanim objektima, a ponegde se kombinuju sa solarnim panelima, čime se smanjuje potrošnja struje. U Beču su nedavno puštene u rad tri velike toplotne pumpe koje snabdevaju 56.000 domaćinstava daljinskim grejanjem, zahvaljujući čemu je vazduh u gradu postao još čistiji.

Na nadležnima koji budu angažovani na realizaciji ovog kredita je velika odgovornost prilikom odlučivanja kojim putem će krenuti. U svakom slučaju, za svaki grad posebno mora se napraviti detaljna analiza.

Dragutin Dragojević,

Novi Beograd