О радној соби писца

Нови Сад – Радна соба писца тема је предавања из пратећег програма изложбе „Атељеи уметника” у Галерији Матице српске, у петак, 4. јула, у 19 сати. Поред разговора, како је најављено, завириће се у радне просторе књижевника Јована Дучића, Јована Јовановића Змаја, Иве Андрића, Данила Киша, Десанке Максимовић и Исидоре Секулић.

Предавање под називом „Атеље тишине: Радна соба као простор књижевног стварања” одржаће филолошкиња Милица Милошевић.

„У савременој књижевној теорији радна соба писца посматра се не само као физички простор већ и као симболички оквир у којем се формира, изражава и обнавља ауторов идентитет. Она је често место тишине, стваралачке изолације, унутрашње рефлексије, али и меморијални амбијент у коjем предметност добија духовну димензију. Проучавање радних соба познатих писаца открива сложену мрежу односа између простора, стварања и аутобиографије. Музеализација радних соба, као што је случај са Андрићевом собом у Београду или Змајевом кућом у Сремској Каменици, представља њихову трансформацију у просторе културног памћења. Тамо где су некада настајале реченице данас посетиоци ћуте, као да ослушкују ехо писаће машине или мисао заробљену у папиру”, навели су у галерији.

Кустоска вођења кроз изложбу „Атељеи уметника” одржавају се овог викенда, 5. и 6. јула, у 13 и 17 сати. Публику ће кроз изложбу повести кустоскиња Ивана Јањић и музејска едукаторка мср Јована Симић.

„Делови уметникове личности уткани су у његово стваралаштво, а остатак чувају зидови његовог атељеа. Али шта су све криле ове тврђаве уметника? Како је изгледао зачарани круг утицаја уметника на простор, простора на уметника и његова дела? Захваљујући медију који веродостојно записује моменте и ликове у вечност – фотографији, као и архиви Института за културно наслеђе Шпаније публика ће моћи да завири у интимне просторе атељеа шпанских уметника”, кажу галеристи и поручују да ће публика, посматрајући изложено, ући у свет уметника на дискретан, али снажан начин.

Приказане су радне просторије уметника, различитих димензија и амбијената – од скромних, импровизованих радионица до светлих студија препуних боја, слика и личних предмета.

„Фотографије откривају и културне разлике, али и универзалност уметничког позива – посвећеност, трагање и непрестано експериментисање”, наводе новосадски галеристи.