Ново обликовање мултиполарног светског поретка

Специјално за „Политику” 

Рио де Жанеиро – Величанствени лучки град на југоисточној обали Бразила, који је до 1960. био и главни град ове највеће јужноамеричке државе, славан по Копакабани и Ипанеми, колонијалном наслеђу, модерним авенијама и иконичној статуи Христа Спаситеља, која надгледа град с Корковада, данас је позорница 17. самита БРИКС-а, који се одржава од 6. до 7. јула.

Дводневни скуп форума који окупља неке од најважнијих земаља глобалног југа, овог пута у фокусу има нове економске стратегије, ширење чланства и амбицију да се редефинишу правила глобалне трговине.

За разлику од формализованих организација, попут УН или Шангајске организације за сарадњу, БРИКС, иако политички јасно профилисан, правно није дефинисан као међународна организација у класичном смислу: не поседује повељу, седиште, секретаријат нити стално административно тело. Од оснивања, 2009. године, функционише на принципу годишњих самита и ротирајућег председавања. Ове године домаћин је Бразил, који је председавање преузео од Руске Федерације. Настављајући континуитет извештавања о овом значајном самиту, започет прошле године у Казању, „Политика” и овога пута, директно из Рија, читаоце води кроз догађаје са 17. самита БРИКС-а, који би, према најавама, могао значајно продубити институционалне темеље ове организације.

Подсетимо да је у сталном чланству БРИКС-а данас десет држава: Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република, Египат, Етиопија, Иран, Уједињени Арапски Емирати и Индонезија. То је клуб који обухвата готово половину светске популације и импресиван збир природних ресурса – енергената, житарица, ђубрива, метала, ретких минерала.

Бразил ове године истиче спремност да отвори врата и другим кандидатима.

У дипломатским разговорима назиру се можда и неочекивани правци развоја, попут пуноправног чланства Турске, ако не раније, онда након председничких избора у овој земљи. Као чланица НАТО-а, Турска је већ у Казању својим потезом охрабрила и друге европске државе чланице Северноатлантске алијансе да размишљају о прикључењу БРИКС-у. С друге стране, јасни су сигнали о додатном јачању присуства афричких и азијских земаља.

На претходном самиту, одржаном прошле године у Казању, БРИКС је демонстрирао способност да без формалне бирократије утиче на обликовање мултиполарног светског поретка.

Тада је потврђена отвореност за проширење, али и принцип да међународни односи морају почивати на Повељи УН и поштовању међународног права, без хегемонизма.

За многе чланице БРИКС-а кључно питање остаје како у Савету безбедности УН реафирмисати принципе као што је територијални интегритет, питање од интереса и за нашу земљу, укључујући прагматичну примену Резолуције 1244.

Један од централних циљева овог самита биће јачање економске сарадње и стварање механизама који би омогућили смањење зависности од долара. Нова развојна банка БРИКС-а већ има у плану више од 100 инфраструктурних и развојних пројеката које би финансирала уз могућност обрачуна у домаћим валутама. Како кажу извори блиски организаторима, не планира се увођење јединствене валуте БРИКС-а, али се убрзано ради на техничким и правним основама да чланице међусобно тргују користећи сопствене валуте. Циљ је јасан: смањити трошкове конверзије, ојачати суверенитет и избећи последице санкција.

Сергеј Станковић, стручњак за БРИКС који прати овај процес, оцењује за „Политику”:

„Време је да удружење стекне радне институције. Боље је почети са две-три робне берзе – житарица, ђубрива и метала. То би омогућило одређивање политика цена за цео свет. Берза метала и племенитих метала, посебно злата и ретких земних метала, који брину САД, била би стратешка за БРИКС. Наравно, потребан је систем онлајн обрачуна у националним дигиталним валутама. Платформа ’БРИКС Бриџ’ је већ спремна за пилот-фазу.”

Америчке администрације од Обаме до Трампа према БРИКС-у су биле суздржане или отворено скептичне. Како се чује у дипломатским круговима овде, у Рију, америчка политика, посебно повратком Трампа на чело САД, додатно је учврстила БРИКС. Повећањем царина, увођењем секундарних санкција и заоштравањем трговинских односа САД су посредно подстакле земље БРИКС-а да ојачају унутрашњу сарадњу, ускладе царинске политике и убрзају договоре о плаћању у локалним валутама. Домаћин овог самита већ је започео преговоре о трговини са Вијетнамом непосредно пред скуп – демонстрирајући како БРИКС види ширење тржишта и сигурност снабдевања као одговор на глобалне нестабилности.

Самит у Рију прате бројне делегације и новинарске екипе из целог света. Амбасадор Александар Ристић представља Србију.

Међу акредитованим новинарима посебно интересовање изазива питање када би Србија могла формално приступити БРИКС-у, с обзиром на то, како примећују саговорници „Политике”, Београд има блиске односе с кључним чланицама – Кином, Русијом, УАЕ, Египтом, Ираном, али и балансира између Истока и Запада у време дубоке геополитичке поларизације. За многе посматраче остаје загонетно што Србија, уз све персоналне и државне везе, још није направила формални корак ка чланству.

Иако су Бразилци желели пун састав лидера, овом самиту неће лично присуствовати Владимир Путин ни Си Ђинпинг. Руску делегацију предводи министар спољних послова Сергеј Лавров, док ће се Путин обратити путем видео-везе. Кину ће на скупу у Рио де Жанеиру представљати министар иностраних послова Ванг Ји.