Данас је Свети великомученик Прокопије

Српска православна црква данас слави Светог великомученика Прокопија. Ова празник уписан је у црквени календар подебљаним словом, а посвећен је хришћанском светитељу из 4. века.

Свети Прокопије је рођен у Јерусалиму, а име по рођењу било му је Неаније. Био је војвода у служби цара Диоклецијана. У време прогона хришћана, цар је одредио Неанија да с једним одредом војске иде у Александрију и тамо затре хришћане. На том путу, Неанију се десило нешто слично као некада Савлу, касније апостолу и светитељу Павлу. Десио се јак земљотрес, након чега му се обратио Бог: “Неаније, камо идеш, и на кога устајеш?” На његово питање: “Ко си ти, Господе? Не могу да те познам”, показао се у ваздуху пресветао крст као од кристала и зачуо се глас: “Ја сам Исус распети Син Божји… Овим знамењем које си видео побеђуј непријатеље своје, и мир мој биће с тобом”.

Војвода Неаније се променио. Направио је онакав крст какав је видео и кренуо с војском против Агарјана, који су ударали на Јерусалим. Као победник је ушао у Јерусалим и објавио мајци да је хришћанин. Извели су га пред судију и он скину са себе појас војводски и мач и баци пред судију. После великих мучења, бачен је у тамницу, где му се јавио Господ Исус Христос, крстио га и дао му име Прокопије.

Муке, учење вери и погубљење

Једног дана на тамнички прозор дошло је 12 жена и рекло: “И ми смо слушкиње Христове.” Оптужене, оне су бачене у исту тамницу, где их је Свети Прокопије учио вери, а нарочито томе како ће примити венац мученички. Зато се у чину венчања брачних помиње Свети Прокопије, поред цара Константина и Јелене. Тих 12 жена биле су потом страшно мучене. Гледајући њихове муке и храброст мајка Прокопијева такође је поверовала у Исуса Христоса, те су их свих 13 погубили.

“Игемон онда изрече коначну смртну пресуду: да се мученику мачем одсече глава. Изведен на губилиште, свети мученик измоли себи време за молитву. И окренувши се истоку, он подиже к небу и очи и руке и помоли се Богу за град, за људе, за оне што су у опасностима, за болеснике, за сирочад и удовице, да би их све чувао промисао Божји. А нарочито се мољаше Богу о томе, да незнабожачко безбожје буде што пре замењено хришћанском побожношћу, и да Христова Црква порасте и умножи се и сија правоверјем до скончанија вјека. И када он заврши молитву, чу се с неба глас који обећаваше испуњење његових молби, а самог мученика позиваше к наслеђу царства небеског. Тада свети мученик Прокопије с радошћу преклони под мач чесну главу своју и би посечен мачем, положивши душу своју за Господа свог у осми дан месеца јула. А неки од хришћана дођоше ноћу, узеше чесно тело његово, помазаше га мирисима и обавише чистим платном, па чесно погребоше на нарочитом месту, славећи Оца и Сина и Светога Духа, Једнога у Тројици Бога, коме приличи свака част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин”, наведено је на сајту СПЦ из “Житија светих” Аве Јустина.