Глас оних који су били на маргинама светског одлучивања

Специјално за „Политику”

Рио де Жанеиро – Седамнаести самит БРИКС-а завршен је усвајањем заједничке декларације „Јачање сарадње глобалног Југа за инклузивније и одрживије управљање”. Дводневни скуп у Рио де Жанеиру, који је окупио лидере и министре проширеног формата БРИКС-а, потврдио је амбицију групе да се профилише као политичка и економска алтернатива доминацији Запада, артикулишући јасну визију мултиполарног света и праведнијег међународног поретка.

Декларација усвојена у Рију заснована је на три стуба сарадње: политичком и безбедносном, економском и финансијском, те културном и међуљудском. Документ наглашава „промоцију мира, репрезентативнијег, праведнијег међународног поретка, оживљеног и реформисаног мултилатералног система, одрживог развоја и инклузивног раста”.

Иако написана формалним дипломатским тоном, порука је јасна: БРИКС своју улогу заснива на гласу „глобалне већине” – концепту који демографску тежину и економску експанзију глобалног југа супротставља хегемонизму Запада и традиционалним центрима моћи. Током 17 година БРИКС се од финансијског акронима за „брзорастућа тржишта” развио у озбиљну политичко-економску платформу и данас окупља земље које чине више од 40 одсто светског становништва и остварују знатан удео у глобалном БДП-у.

Самит у Рију био је први самит БРИКС-а одржан после формалног проширења БРИКС-а 2024. године, кад су у чланство примљене земље попут Египта, Етиопије, Ирана и Уједињених Арапских Емирата, чиме је БРИКС додатно учврстио статус клуба глобалног југа, спремног да заступа интересе земаља у развоју, у свету који је све фрагментиранији. Самит у Бразилу потврдио је континуитет дипломатског умећа чланица, нарочито Кине, Русије, Индије и Бразила, које, упркос међусобним разликама и геополитичким тензијама, успевају да формулишу заједничку платформу. Та „политичка симфонија” представља све озбиљнији изазов западним покушајима да дефинишу правила глобалног поретка.

Један од централних момената самита био је говор руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је на пленарној седници изјавио да „мултиполарни свет који се рађа није избор, већ објективна реалност”. Лавров је указао на слом традиционалне парадигме глобализације засноване на доминацији тзв. развијених западних земаља. Према његовим речима, овај модел не само да је застарео, већ је и штетан, јер је произвео неоколонијалне праксе, економске неједнакости и узроковао политичку нестабилност.

За домаћина, председника Бразила Лулу да Силву, Самит у Рију био је прилика да потврди улогу Бразила као важног актера глобалног Југа и поузданог партнера у оквиру БРИКС-а. Организација догађаја, која је захтевала знатне дипломатске напоре, оцењена је као успешна, а бразилски председник је у завршној речи истакао важност инклузивног мултилатерализма.

Посебно је значајно што се на Самиту отворено говорило о потреби реформе Уједињених нација, пре свега Савета безбедности. Бразил годинама лобира за проширење СБ УН и тражи стално место за Латинску Америку. Русија је подржала овакав приступ, што додатно учвршћује билатералне везе Москве и Бразила у оквиру шире стратегије БРИКС-а. Земље попут Бразила, Јужне Африке, али и Индије, дуго тврде да постојећи састав Савета безбедности не одражава савремене геополитичке реалности. Иако су спомињане и друге земље кандидати (пре свих Јапан и Немачка), јасно је да би било каква реформа морала да узме у обзир геополитичку равнотежу, те није реално да би бивше силе Осовине могле лако да постану сталне чланице.

Самит у Рију потврдио је да се БРИКС не ограничава на улогу економског савеза за промоцију трговине и инвестиција, већ тежи да постане платформа за редефинисање међународног поретка. Појам „глобална већина”, који је све популарнији у дипломатском речнику, наглашава демографску тежину земаља у развоју и њихову све већу међусобну координацију. БРИКС покушава да уобличи политички идентитет те већине, инсистирајући на праву на развој, реформи међународних институција и одбацивању једностраних притисака.

Поред економских и институционалних тема, јасно је артикулисан и став у вези с актуелним сукобима, који је потврдио усмереност БРИКС-а ка дипломатским решењима и окончању ратова. Кад је реч о Украјини, усвојена декларација подсећа на националне ставове чланица изражене у Уједињеним нацијама, подржава мировне иницијативе, попут Афричке мировне мисије, и истиче очекивање одрживог мирног решења.

Кад је реч о Гази, БРИКС је позвао на хитан, трајан и безуслован прекид ватре, ослобађање талаца и свих незаконито притворених, повлачење израелских трупа са палестинских територија и омогућавање несметаног приступа хуманитарној помоћи.

Седамнаести самит БРИКС-а у Рио де Жанеиру показао је да БРИКС нема намеру да успори у својим амбицијама. Способност групе да спроведе све своје циљеве зависиће дакако од унутрашње кохезије и спремности чланица да превазиђу сопствене разлике, али видна је политичка воља да се настави изградња мултиполарног светског поретка. У свету у којем слаби поверење у постојеће институције и правила, БРИКС настоји да се представи као глас оних који су дуго били на маргинама глобалног одлучивања. Самит у Рио де Жанеиру био је снажан корак у тој стратегији – и упозорење Западу да нова правила игре више не могу да буду писана једнострано.