Наша војна марка

Ко ће од двојице сукобљених лидера српске одбране доживети нокаут питање је дана, као и дилема сме ли судија у овом клинчу (Тадић) да због серије ниских удараца дисквалификује обојицу, што би свакако било највише поздрављено.

А да је гард обојице наших јунака прљав, није спорно. Изјавити да би на некаквим слободним изборима (?) за прво генералско место он (Шутановац) лако потукао Поноша бисер је над бисерима, исто као и генералов контрагард према шефу да је некомпетентан, неодговоран, неспособан и арогантан.

Феудализацијом одбране сва је одговорност на демократама, сами су се делегирали и постављали, хвалоспеве једни о другима срицали. Уложио је много лидер странке у обојицу, али су га нагло изневерили разбивши му кадровски концепт па сад немилице гледамо истресање прљавог војног веша.

Опробао се Понош у бројним ванресорским пословима уз министра Станковића, излазио је из оквира припрема војске за шта је искључиво задужен, арбитрирао о свему и свачему и поприлично се отео контроли. А онда му је Шутановац пригушио неке вентиле па је и ретерирање на терен полигона и чизама било прегрубо.

Приче о плановима опремања, техници, динамици трошења новца и грешкама старије су од обојице лидера српске одбране. Најкомплекснији је то државни терен где се уз добар темељ подразумева и густо ткање војних знања и вештина. Шта објективно има Србија на том терену? Разрушен темељ, покидане мреже и неуке архитекте. Где је верификовано војничко знање Поноша, пред којом је то скупштинском комисијом Шутановац имао аудицију за министра, како се воде кадрови и производе генерали? Све одока, према вољи једног или другог, по партијским налозима и све дотле док сујета није експлодирала.

Колегијум министра као амбијент за размену комплимената?! Који би то медиј смео да објави а да не изазове рат са ДС-ом. А сад нам то сервира генерал који брзином хефтања чинова замало да помрачи славу формацијског претка Ојданића. Проценио је добро Понош и куда води министров апсолутизам по питању личног маркетинга. Недавни број магазина „Одбрана” на првих петнаестак страна има 15 министрових слика – треба ли већег доказа Поношевим присталицама о чему се ради.

С друге стране, каквим су то порукама и који генерали покушали да допру до оног дела државе који се стара о систему одбране? Никаквим и нико! Ко у Србији, а да није из ДС-а има шансу да било шта предложи власницима српске одбране? Апсолутна генералска тишина и лојалност без еталона владају, једна права идолатрија на делу.

Адут карта Шутановца је његова „боља веза” с генералима. Нажалост је тако, јер смо у периоду српске војне мисли у коме су и генерали постали робна марка страначких идеја и сваковрсне послушности. Србија је изгубила филтер минулог генералског рада, критеријуме још није изградила, а нема ни ваљане оријентире.

Уочава ли се исправно да нам војни врх пада на терену парада и естраде, тамо где је евидентно најјачи и где их видимо више него у свим осталим војним егзерцирима. Зато ће професионализам да причека, а да „све штима” видимо у епохалном домету приземљене српске авијације како одликује министра одбране златним летачким знаком.

Војни коментатор