Naša vojna marka

Ko će od dvojice sukobljenih lidera srpske odbrane doživeti nokaut pitanje je dana, kao i dilema sme li sudija u ovom klinču (Tadić) da zbog serije niskih udaraca diskvalifikuje obojicu, što bi svakako bilo najviše pozdravljeno.

A da je gard obojice naših junaka prljav, nije sporno. Izjaviti da bi na nekakvim slobodnim izborima (?) za prvo generalsko mesto on (Šutanovac) lako potukao Ponoša biser je nad biserima, isto kao i generalov kontragard prema šefu da je nekompetentan, neodgovoran, nesposoban i arogantan.

Feudalizacijom odbrane sva je odgovornost na demokratama, sami su se delegirali i postavljali, hvalospeve jedni o drugima sricali. Uložio je mnogo lider stranke u obojicu, ali su ga naglo izneverili razbivši mu kadrovski koncept pa sad nemilice gledamo istresanje prljavog vojnog veša.

Oprobao se Ponoš u brojnim vanresorskim poslovima uz ministra Stankovića, izlazio je iz okvira priprema vojske za šta je isključivo zadužen, arbitrirao o svemu i svačemu i poprilično se oteo kontroli. A onda mu je Šutanovac prigušio neke ventile pa je i reteriranje na teren poligona i čizama bilo pregrubo.

Priče o planovima opremanja, tehnici, dinamici trošenja novca i greškama starije su od obojice lidera srpske odbrane. Najkompleksniji je to državni teren gde se uz dobar temelj podrazumeva i gusto tkanje vojnih znanja i veština. Šta objektivno ima Srbija na tom terenu? Razrušen temelj, pokidane mreže i neuke arhitekte. Gde je verifikovano vojničko znanje Ponoša, pred kojom je to skupštinskom komisijom Šutanovac imao audiciju za ministra, kako se vode kadrovi i proizvode generali? Sve odoka, prema volji jednog ili drugog, po partijskim nalozima i sve dotle dok sujeta nije eksplodirala.

Kolegijum ministra kao ambijent za razmenu komplimenata?! Koji bi to medij smeo da objavi a da ne izazove rat sa DS-om. A sad nam to servira general koji brzinom heftanja činova zamalo da pomrači slavu formacijskog pretka Ojdanića. Procenio je dobro Ponoš i kuda vodi ministrov apsolutizam po pitanju ličnog marketinga. Nedavni broj magazina „Odbrana” na prvih petnaestak strana ima 15 ministrovih slika – treba li većeg dokaza Ponoševim pristalicama o čemu se radi.

S druge strane, kakvim su to porukama i koji generali pokušali da dopru do onog dela države koji se stara o sistemu odbrane? Nikakvim i niko! Ko u Srbiji, a da nije iz DS-a ima šansu da bilo šta predloži vlasnicima srpske odbrane? Apsolutna generalska tišina i lojalnost bez etalona vladaju, jedna prava idolatrija na delu.

Adut karta Šutanovca je njegova „bolja veza” s generalima. Nažalost je tako, jer smo u periodu srpske vojne misli u kome su i generali postali robna marka stranačkih ideja i svakovrsne poslušnosti. Srbija je izgubila filter minulog generalskog rada, kriterijume još nije izgradila, a nema ni valjane orijentire.

Uočava li se ispravno da nam vojni vrh pada na terenu parada i estrade, tamo gde je evidentno najjači i gde ih vidimo više nego u svim ostalim vojnim egzercirima. Zato će profesionalizam da pričeka, a da „sve štima” vidimo u epohalnom dometu prizemljene srpske avijacije kako odlikuje ministra odbrane zlatnim letačkim znakom.

Vojni komentator