Рођак из иностранства стеже кесу

Мексички гастарбајтери враћају се у ово доба године кућама натоварених гепека, да обрадују рођаке и покажу да су остварили свој амерички сан. Ове сезоне су поклони скромнији, а сваки пети ће, према званичним проценама америчких власти, остати у домовини и после празника. Они који се буду вратили слаће мање новца него раније у земљу која је по приливу новца из дијаспоре на трећем месту у свету (25 милијарди долара).

Најновији извештај Светске банке показује да ће мање дознаке гастарбајтера, као једну од последица глобалне економске кризе, најтеже поднети земље попут Таџикистана, чија економија није одржива без емиграције. Ова земља је по процени ММФ-а на првом месту у свету по уделу ових средстава у бруто друштвеном производу (54 одсто).

У Русији ради више од 12 милиона страних радника махом из бивших совјетских република, и то углавном у грађевинском сектору који је најтеже погодила криза. Руска влада је прошле седмице на предлог Владимира Путина за 50 процената скресала квоте за запошљавање странаца.

Међу њима је између 700.000 и милион Таџика. Многима су после вишемесечног кашњења плата саопштили да за „странце нема посла”.

Дознаке гастарбајтера су у овој земљи централне Азије почетком године бележиле раст од чак 90 одсто у односу на лане, да би у новембру тај раст пао на само један проценат.

 „Људи су најважнији ресурс који имају”, објашњава економиста Светске банке Индијац Дилип Рата, и сам имигрант који је, како каже, упознат са сиромаштвом из прве руке. Прешавши пут од родног села до највиших структура у Светској банци, Рата је пре пет година саставио први извештај о токовима новца из дијаспоре у матицу за 193 земље. Раст укупне суме из године у годину натерао је многе владе да покрену пројекте како би се тај новац на најбољи начин употребио.

Збројене „цркавице” које печалбари из целог света шаљу породицама премашиле су прошле године 318 милијарди долара не рачунајући одлив „сивим каналима”, показује најновији извештај.

Првих пет земаља по приливу биле су прошле године Индија (27 милијарди долара), Кина (25,7), Мексико (25), Филипини (17) и Француска (12,5).

На врху листе развијених земаља из којих новац долази и даље су САД (42 милијарде долара). Следе Саудијска Арабија, Швајцарска и Немачка.

Пољски гастарбајтери су ове године послали домовини финансијску инјекцију од 11 милијарди долара. У Британији су, међутим, још пре неколико месеци, иако су се тада тек назирале размере глобалне финансијске и економске кризе, изнета предвиђања да ће милион имиграната напустити Острво и да ће земља заправо „извозити незапосленост”.

После великог ширења Европске уније 2004, овамо је похрлило 800.000 Источноевропљана, највише из Пољске. „Пољски водоинсталатер” постао је у западној Европи синоним за раднике из источне Европе који су се после ширења размилели целој ЕУ и заузели радна места „домаћима”.

Међутим, према новим подацима Хоум офиса, које преноси „Телеграф”, 100.000 Пољака је напустило земљу током последњих 12 месеци и очекује се наставак овог егзодуса.

Иако држављани чланица ЕУ имају право да траже накнаду за незапослене, релативно мали број њих се на то одлучује. Пољаци се изгледа радије враћају кући. Слаба фунта је умањила привлачност британске плате, а у домовини су све боље шансе за запослење.

Економисти се слажу у оцени да економски мигранти, посебно из источне Европе, на известан начин апсорбују шок незапослености, јер долазе кад посла има, а враћају се кући кад зашкрипи.

Повратак мексичких гастарбајтера, који ових дана прелазе највећи исељенички коридор на свету, али у супротном правцу и можда заувек, приморао је власти да се спремају за новонасталу ситуацију. У неким местима су формиране канцеларије за помоћ повратницима, где им се узимају подаци о искуству и стеченим квалификацијама.

Осим што ће се решити носталгије, многи ће се вратити у насеља обновљена њиховим новцем – са асфалтираним путевима и реновираним школама, пише „Чикаго трибјун”.