Rođak iz inostranstva steže kesu

Meksički gastarbajteri vraćaju se u ovo doba godine kućama natovarenih gepeka, da obraduju rođake i pokažu da su ostvarili svoj američki san. Ove sezone su pokloni skromniji, a svaki peti će, prema zvaničnim procenama američkih vlasti, ostati u domovini i posle praznika. Oni koji se budu vratili slaće manje novca nego ranije u zemlju koja je po prilivu novca iz dijaspore na trećem mestu u svetu (25 milijardi dolara).

Najnoviji izveštaj Svetske banke pokazuje da će manje doznake gastarbajtera, kao jednu od posledica globalne ekonomske krize, najteže podneti zemlje poput Tadžikistana, čija ekonomija nije održiva bez emigracije. Ova zemlja je po proceni MMF-a na prvom mestu u svetu po udelu ovih sredstava u bruto društvenom proizvodu (54 odsto).

U Rusiji radi više od 12 miliona stranih radnika mahom iz bivših sovjetskih republika, i to uglavnom u građevinskom sektoru koji je najteže pogodila kriza. Ruska vlada je prošle sedmice na predlog Vladimira Putina za 50 procenata skresala kvote za zapošljavanje stranaca.

Među njima je između 700.000 i milion Tadžika. Mnogima su posle višemesečnog kašnjenja plata saopštili da za „strance nema posla”.

Doznake gastarbajtera su u ovoj zemlji centralne Azije početkom godine beležile rast od čak 90 odsto u odnosu na lane, da bi u novembru taj rast pao na samo jedan procenat.

 „Ljudi su najvažniji resurs koji imaju”, objašnjava ekonomista Svetske banke Indijac Dilip Rata, i sam imigrant koji je, kako kaže, upoznat sa siromaštvom iz prve ruke. Prešavši put od rodnog sela do najviših struktura u Svetskoj banci, Rata je pre pet godina sastavio prvi izveštaj o tokovima novca iz dijaspore u maticu za 193 zemlje. Rast ukupne sume iz godine u godinu naterao je mnoge vlade da pokrenu projekte kako bi se taj novac na najbolji način upotrebio.

Zbrojene „crkavice” koje pečalbari iz celog sveta šalju porodicama premašile su prošle godine 318 milijardi dolara ne računajući odliv „sivim kanalima”, pokazuje najnoviji izveštaj.

Prvih pet zemalja po prilivu bile su prošle godine Indija (27 milijardi dolara), Kina (25,7), Meksiko (25), Filipini (17) i Francuska (12,5).

Na vrhu liste razvijenih zemalja iz kojih novac dolazi i dalje su SAD (42 milijarde dolara). Slede Saudijska Arabija, Švajcarska i Nemačka.

Poljski gastarbajteri su ove godine poslali domovini finansijsku injekciju od 11 milijardi dolara. U Britaniji su, međutim, još pre nekoliko meseci, iako su se tada tek nazirale razmere globalne finansijske i ekonomske krize, izneta predviđanja da će milion imigranata napustiti Ostrvo i da će zemlja zapravo „izvoziti nezaposlenost”.

Posle velikog širenja Evropske unije 2004, ovamo je pohrlilo 800.000 Istočnoevropljana, najviše iz Poljske. „Poljski vodoinstalater” postao je u zapadnoj Evropi sinonim za radnike iz istočne Evrope koji su se posle širenja razmileli celoj EU i zauzeli radna mesta „domaćima”.

Međutim, prema novim podacima Houm ofisa, koje prenosi „Telegraf”, 100.000 Poljaka je napustilo zemlju tokom poslednjih 12 meseci i očekuje se nastavak ovog egzodusa.

Iako državljani članica EU imaju pravo da traže naknadu za nezaposlene, relativno mali broj njih se na to odlučuje. Poljaci se izgleda radije vraćaju kući. Slaba funta je umanjila privlačnost britanske plate, a u domovini su sve bolje šanse za zaposlenje.

Ekonomisti se slažu u oceni da ekonomski migranti, posebno iz istočne Evrope, na izvestan način apsorbuju šok nezaposlenosti, jer dolaze kad posla ima, a vraćaju se kući kad zaškripi.

Povratak meksičkih gastarbajtera, koji ovih dana prelaze najveći iseljenički koridor na svetu, ali u suprotnom pravcu i možda zauvek, primorao je vlasti da se spremaju za novonastalu situaciju. U nekim mestima su formirane kancelarije za pomoć povratnicima, gde im se uzimaju podaci o iskustvu i stečenim kvalifikacijama.

Osim što će se rešiti nostalgije, mnogi će se vratiti u naselja obnovljena njihovim novcem – sa asfaltiranim putevima i renoviranim školama, piše „Čikago tribjun”.