Милијарде без контроле

У 2005. години, последњој за коју је доставио извештај, НИС је за мале и велике јавне набавке потрошио 6.902.337.000 динара, што је и тада било око 80 милиона евра. То му је донело друго место, после првопласираног „Телекома”, на листи највећих наручилаца по вредности обављених јавних набавки.

Међутим, као што своје набавке није пријављивао нити тражио сагласност кад не иде на тендер већ паре троши погађајући се, ни годишње извештаје за 2006. и 2007. годину НИС није прослеђивао Управи за јавне набавке. Овогодишњи би, што после свега нико и не очекује, по закону требало да достави до 28. фебруара 2009. године.

Највећи уговори

О обиму набавки НИС-а довољно говори и чињеница да је према званично обелодањеним подацима, у Анализи о пословању јавних предузећа у 2007. години коју је сачинио Републички завод за развој, национална нафтна компанија у развојне и инвестиционе активности уложила 6,9 милијарди динара. За ову годину било је предвиђено улагање од 22,1 милијарду динара. Да је реда и закона, те инвестиционе активности морале бида прођу кроз систем јавних набавки.

Међутим, извештаји других великих наручилаца говоре о количини новца коју врти НИС. Осим што би, да закон примењује, био један од највећих или можда и највећи наручилац, НИС је сигурно највећи понуђач по вредности послова који су му други наручиоци, који раде по Закону о јавним набавкама и шаљу своје извештаје, доделили. Вредност Управи пријављених а НИС-у додељених уговора у 2007. била је готово 10 милијарди, тачније 9.872.652.000 динара. Највећи уговор у тој последњој години за коју су наручиоци слали извештаје потписан између Електропривреде Србије, као наручиоца, и Нафтне индустрије Србије, као понуђача, вредан је 2.500.000.000 динара. НИС је велике послове те године добио и од Железница (1.017.380.000 динара), Термоелектране „Никола Тесла” (565.136.000), па још један од Електропривреде Србије (450.000.000) и од Министарства одбране (430.400.000 динара).

Мада се, на основу податка да у Европској унији 15 одсто бруто домаћег производа одлази на јавне набавке (у земљама у развоју тај проценат је много већи), процењује да Србија на набавке, које би требало да су јавне, потроши најмање четири милијарде евра, Управи је у 2007. години пријављено 122.587 јавних набавки чија је уговорена вредност 187,5 милијарди динара. Чак 85 одсто тог износа одлази на уговоре велике вредности који се додељују по законом прописаној процедури, а 63 одсто на уговоре које су као наручилац потписала јавна предузећа.

Грешни и комуналци

– Детаљнија анализа регистрованих јавних набавки указује да у набавкама јавних предузећа итекако има простора и могућности за уштеде – указује Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке и то аргументује конкретним подацима.

(/slika2)Јавна предузећа, каже, учествују са две трећине у укупној вредности јавних набавки у Србији (на уговоре државних органа књижи се 16, јавних установа 12, градских и општинских управа девет одсто укупно потрошеног новца), а њихове уштеде, мерене разликом између процењене и уговорене вредности набавки у три последње године, биле су испод просечених. Док су у 2007. години укупне уштеде код регистрованих набавки велике вредности (око 30.593 уговора) износиле 18,2 милијарде динара или 11,4 одсто и биле два и по пута веће него у 2005.г одини, јавна и друга предузећа која обављају делатности од општег интереса уштедела су десет одсто. Просек су „вадиле” јавне установе са 18 и државни органи са 12 одсто уштеде, док су градске и локалне самоуправе своје велике јавне набавке уговарале по ценама пет одсто вишим од процењених. Локална самоуправа имала је уштеде испод просека у чак четири, а јавна предузећа у три од шест година, колико се прате ценовни ефекти јавних набавки.

Изузме ли се НИС који закон јавно и гласно, уз прећутну сагласност свог стопостотног власника – државе, три године није признавао, велики проблем су и локална комунална предузећа. Кријући се иза општина и ваљда рачунајући да далеко од очију у Београду, далеко и од санкција, много је оних који и после опомена не достављају извештаје, па се тако и не зна ни да ли ни како примењују закон.

На њихов значај за примену Закона о јавним набавкама, али и кретања у јавном сектору указује и последња Анализа пословања јавних предузећа, по којој, осим 17 републичких компанија, у Србији послују и 484 локална комунална јавна предузећа која су одреда, по закону, наручиоци јавних набавки.

Сутра: Тужени а некажњени