По­прав­ка пе­рон­ских гре­да на Про­ко­пу

Не­пу­не две го­ди­не от­ка­ко је отво­ре­на, глав­ној же­ле­знич­кој ста­ни­ци „Бе­о­град ‒ цен­тар”, по­зна­ти­јој као Про­коп, по­но­во сле­ди ре­кон­струк­ци­ја – овог пу­та пе­рон­ских гре­да на ко­ји­ма су се по­ја­ви­ле на­пр­сли­не јер је ар­ма­ту­ра у тим гре­да­ма знат­но ма­ња од про­јек­то­ва­не и тре­ба да се оја­ча­ју. За­то је ин­ве­сти­тор „Ин­фра­струк­ту­ра же­ле­зни­це Ср­би­је” кра­јем ма­ја до­би­ла ло­ка­циј­ске усло­ве за ре­кон­струк­ци­ју пе­рон­ских гре­да. Оне су, ка­ко на­во­ди то др­жав­но пред­у­зе­ће, из­гра­ђе­не 1997. го­ди­не и „тај део ста­ни­це ни­је об­у­хва­ћен ра­до­ви­ма на из­град­њи но­ве ста­нич­не згра­де у Про­ко­пу, ко­ја је отво­ре­на 2023. го­ди­не”.

Ста­нич­ну згра­ду на пло­чи из­над пе­ро­на, као фи­нан­си­јер и парт­нер др­жа­ве, по­ди­гла је ком­па­ни­ја „Реј­лвејл си­ти”, у ве­ћин­ском вла­сни­штву би­зни­сме­на Бра­ни­сла­ва Гру­ји­ћа. Уго­вор je пред­ви­ђао да се у пр­вој фа­зи из­гра­ди ста­нич­на згра­да и део пар­кин­га, а по­ди­за­ње број­них по­слов­но-ко­мер­ци­јал­них обје­ка­та од по пет спра­то­ва пла­ни­ра­но је у скла­ду са тр­жи­шном и по­слов­ном по­ли­ти­ком парт­не­ра. На осно­ву уго­во­ра др­жа­ва је усту­пи­ла пло­чу на ко­ти 105, гра­ђе­вин­ска до­зво­ла за ста­нич­ну згра­ду до­би­је­на је 2022, а гра­ди­ли­ште је го­то­во не­при­мет­но отво­ре­но исте го­ди­не, по­чет­ком ав­гу­ста. Упо­треб­ну до­зво­лу ста­ни­ца је до­би­ла тек ове го­ди­не.

Пе­рон­ски део Про­ко­па отво­рен је у ја­ну­а­ру 2016. Ста­ни­ца је прет­ход­них го­ди­на про­ки­шња­ва­ла, на дру­штве­ним мре­жа­ма пут­ни­ци су де­ли­ли сним­ке и фо­то­гра­фи­је на ко­ји­ма се ви­де ко­фе са во­дом, али и пу­ко­ти­не на де­ло­ви­ма овог ком­плек­са. Јав­ност је та­да, као и са­да, по­ста­ви­ла пи­та­ње без­бед­но­сти ста­нич­не згра­де, кроз ко­ју днев­но про­ђе на хи­ља­де пут­ни­ка, за­тим ка­да су уоче­не пу­ко­ти­не на гре­да­ма, да ли су но­ви објек­ти са­гра­ђе­ни на пло­чи мо­гли до­дат­но да оп­те­ре­те по­сто­је­ћу кон­струк­ци­ју... Не­ка од ових пи­та­ња „По­ли­ти­ка” је пре­кју­че упу­ти­ла „Ин­фра­струк­ту­ри же­ле­зни­це Ср­би­је”, али од­го­во­ре ни­смо до­би­ли. У са­оп­ште­њу тог пред­у­зе­ћа, као и Ми­ни­стар­ства гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре, ко­је је из­да­ло ло­ка­циј­ске усло­ве за ре­кон­струк­ци­ју пе­рон­ских гре­да, сто­ји да је ста­ни­ца „у пот­пу­но­сти без­бед­на за ко­ри­шће­ње и функ­ци­о­ни­са­ње же­ле­знич­ког са­о­бра­ћа­ја”.   

„Реј­лвеј си­ти” у пи­са­ним од­го­во­ри­ма на­шем ли­сту на­во­ди да пре не­го што је за­по­чео град­њу ста­нич­не згра­де ни­је знао за про­блем на гре­да­ма у пе­рон­ском де­лу ста­ни­це. Пре би­ло ка­квих ра­до­ва, 2020. го­ди­не ан­га­жо­вао је Гра­ђе­вин­ски фа­кул­тет из Бе­о­гра­да да ис­пи­та по­сто­је­ћу ар­ми­ра­но­бе­тон­ску кон­струк­ци­ју. „Гра­ђе­вин­ски фа­кул­тет за­кљу­чио да је кон­струк­ци­ја из­ве­де­на ква­ли­тет­но, без уоче­них од­сту­па­ња од ге­о­ме­три­је и без не­до­ста­та­ка у сми­слу на­ру­ше­не но­си­во­сти, ста­бил­но­сти и упо­тре­бљи­во­сти”, на­во­ди „Реј­лвеј си­ти” и пре­ци­зи­ра:

‒ Не­до­ста­ци су ви­зу­ел­но иден­ти­фи­ко­ва­ни на­кнад­но на не­ко­ли­ко гре­да у две осе и на­кон то­га ан­га­жо­ван је Ин­сти­тут ИМС А.Д., ко­ји је оба­вио де­таљ­на ис­пи­ти­ва­ња. За­кљу­че­но је да при­ли­ком из­град­ње ре­а­ли­зо­ва­не пре ви­ше де­це­ни­ја, а што зна­чај­но прет­хо­ди на­шем ан­га­жо­ва­њу на овом про­јек­ту, у по­ме­ну­тим ар­ми­ра­но­бе­тон­ским гре­да­ма ар­ми­ра­ње ни­је из­вр­ше­но у све­му у скла­ду са про­јект­но-тех­нич­ком до­ку­мен­та­ци­јом, услед че­га су се по­ја­ви­ле пр­сли­не. За­кљу­че­но је и да иден­ти­фи­ко­ва­не пр­сли­не не угро­жа­ва­ју но­си­вост и ста­бил­ност ар­ми­ра­но­бе­тон­ске кон­струк­ци­је ис­под и из­над пло­че те да не пред­ста­вља­ју без­бед­но­сни ри­зик за по­се­ти­о­це и за­по­сле­не, али да је с ци­љем трај­ног очу­ва­ња но­си­во­сти и ста­бил­но­сти у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду по­жељ­на из­ве­сна са­на­ци­ја пред­мет­них по­зи­ци­ја. „Ин­фра­струк­ту­ра же­ле­зни­це Ср­би­је А.Д.” по­кре­ну­ла је по­сту­пак са­на­ци­је. Раз­у­ме­ва­ња ра­ди, ар­ми­ра­но­бе­тон­ска кон­струк­ци­ја ис­под пло­че, са­ма пло­ча и пред­мет­не гре­де гра­ђе­ни су не­ко­ли­ко де­це­ни­ја и у ви­ше фа­за, по­чев од 1977. го­ди­не на­да­ље. На­ше ан­га­жо­ва­ње ли­ми­ти­ра­но је на из­град­њу са­др­жа­ја из­над по­сто­је­ће пло­че” – на­во­де у „Реј­лвеј си­ти­ју”.  

Град­ња ста­нич­не згра­де и дру­гих обје­ка­та из­над пло­че ни­је има­ла ути­ца­ја на но­си­вост и ста­бил­ност гре­да, на­гла­ша­ва ова ком­па­ни­ја.

– Из­град­ња обје­ка­та из­над по­сто­је­ће ар­ми­ра­но­бе­тон­ске пло­че кон­ци­пи­ра­на је и из­ве­де­на уз при­ме­ну тран­сфер­не ар­ми­ра­но­бе­тон­ске кон­струк­ци­је из­гра­ђе­не из­над по­сто­је­ће пло­че, а ка­ко би се оп­те­ре­ће­ња од обје­ка­та из­гра­ђе­них из­над по­сто­је­ће пло­че аде­кват­но рас­по­ре­ди­ла на по­сто­је­ћу ар­ми­ра­но­бе­тон­ску кон­струк­ци­ју ис­под пло­че – на­во­ди „Реј­лвеј си­ти” и пре­ци­зи­ра да је про­јек­то­ва­ње обје­ка­та из­над по­сто­је­ће пло­че ре­а­ли­зо­ва­но на осно­ву „про­јект­но-тех­нич­ке до­ку­мен­та­ци­је до­ста­вље­не од стра­не ’Ин­фра­струк­ту­ре же­ле­зни­це Ср­би­је А.Д.’, а на ба­зи ко­је су по­ме­ну­та пло­ча и са­др­жа­ји ис­под пло­че из­гра­ђе­ни”.

„Ин­фра­струк­ту­ра же­ле­зни­це Ср­би­је”: са­на­ци­ја два сту­ба на­ред­них да­на

Пла­ни­ра­ни ра­до­ви об­у­хва­та­ју са­на­ци­ју два сту­ба ис­под ко­те 105,5 и ти ра­до­ви по­че­ће на­ред­них да­на, а њи­хо­ва вред­ност из­но­си око три ми­ли­о­на ди­на­ра, на­ве­де­но је на сај­ту „Ин­фра­струк­ту­ре же­ле­зни­це Ср­би­је”:

„За не­ко­ли­ко ме­се­ци по­че­ће и ра­до­ви на оја­ча­ва­њу пе­рон­ских гре­да ис­под ко­те 105,5, а вред­ност тих ра­до­ва из­но­си­ће око 28 ми­ли­о­на ди­на­ра. Са­на­ци­ја об­у­хва­та ло­кал­ну зо­ну оште­ће­ња и уте­за­ње гор­њег де­ла сту­ба, са ци­љем по­ве­ћа­ња ње­го­ве но­си­во­сти и сма­ње­ња ста­тич­ких ути­ца­ја. То­ком из­во­ђе­ња ових ра­до­ва не­ће би­ти об­у­ста­ве же­ле­знич­ког са­о­бра­ћа­ја у Про­ко­пу.”