Грчка затвара врата мигрантима

Од нашег дописника

Атина – Пут ка Грчкој се затвара, чврста је одлука владе Киријакоса Мицотакиса, како би се спречио сваки илегални улазак у земљу. Уведена је тромесечна суспензијa поступка обраде захтева за азилом од миграната који преко Либије из северне Африке незаконито улазе у ову земљу.

Мицотакисова влада подсећа да је илегални боравак кривично дело које подразумева затворску казну до пет година или могућност брзог депортовања без идентификације у земљу порекла. Разлог је опасност од нове мигрантске кризе јер са либијске обале на Крит свакодневно стижу чамци са стотинама миграната које трговци људима плаћају и по 4.000 евра, а остају незаштићени на отвореном мору, где их спасава обалска стража. Од почетка године је више од 16.000 миграната незаконито ушло у земљу, док се само на Криту искрцало око 9.000. Тај број свакодневно расте, прошле недеље стизало их је неколико стотина дневно, а током викенда 2.000, што је локалним властима створило велики проблем. Наиме, нема довољно смештајних капацитета, особља и ресурса... Последица тога је да се мигранти споро пребацују у кампове у унутрашњости земље, а својим боравком изазивају негодовање локалног становништва које јасно поручује да мигранте не жели поново у свом окружењу. Очигледно, претходна мигрантска криза, коју су грчка острва изнела на својим плећима, несебично помажући људима из чамаца, предуго је трајала, донела је економске последице и почела да изазива отпор локалног становништва.

Грчка влада је, с обзиром на то да на недовољно контролисаној либијској обали прелазак у Грчку и даље у Европу чека још три милиона миграната, одлучила да уведе хитне мере како би заштитила своје границе. Сем суспензије захтева за добијање азила, о чему је у парламенту вођена бурна расправа и Мицотакисовој влади упућено низ оптужби да овим амандманом крши Устав и људска права, одлука је да се мигранти убрзано пребацују у прихватне центре затвореног типа од којих је највећи Малакаса на Атици. На Криту, где нема прихватних капацитета, планира се изградња новог кампа затвореног типа у којем ће мигранти боравити до депортације. Такође, наставиће се напори да се Либијом постигне валидни споразум о јачој контроли обале, односно заједничком патролирању и враћању чамаца чим се приближе међународним водама. Дакле, први корак би био постављање ратних бродова близу либијске обале, коришћење већег броја патролних чамаца и дронова за надгледање чамаца.

Саставни део наредних мера владе је јачање политике обесхрабривања кроз преиспитивање и драстично смањивање бенефиција које мигранти имају, о чему је нови министар за миграцију и азил Танасис Плеврис обавестио и ЕУ.

„Министарство за миграцију није хотел у којем мигранти на менију четири пута дневно имају три различита јела, а ако добију азил, имају и додатак од 75 евра дневно”, каже Плеврис и очигледно се превише не узбуђује због оптужби да тренутно, мигранти на Криту поново живе у нехуманим условима, њих 850 у хали у којој је и више десетина жена са бебама.

Његова десничарска оријентација није страна грчкој јавности, али је питање колико ће све предложене мере, посебно ускраћивање азила на три месеца, правно бити одрживе.

Грчка је забринута јер ако се настави искрцавање неколико стотина миграната дневно, ситуација може да измакне контроли и зато, како каже министар, свако коме не буде одобрен азил, а остане у Грчкој – чини кривично дело за које је предвиђена казна од пет година затвора без могућности условног отпуста, при чему је једина опција миграната да сарађују и врате се кући. И ова одлука може да буде спорна јер је према међународном праву немогуће неког депортовати из земље без претходног утврђивања разлога и услова због којих је напустио домовину, односно ад хок му ускратити право на проверу и подношење захтева за азилом. Спорно је и питање депортовања јер ако је реч о Либијцима, установљено је да су у тамошњим логорима били изложени тортури.

Тешко је прецизирати какав је за Грчку излаз из ситуације која ће се сигурно даље компликовати и оптерећивати ову државу и да ли ће ово бити почетак нове мигрантске кризе. ЕУ показује спремност да се укључи, да моментално помогне изградњу кампова у Грчкој, што би било хуманитарно корисно. Све остале могућности су под знаком питања или на „дугачком штапу” јер релокација миграната иде споро и наилази на отпор у појединим европским земљама, помоћ Фронтекса и енергичне мере током патролирања су морално осетљиве, питање азила правно спорно.