Судови нису препрека за ЕУ

Упркос оценама Балинта Пастора, посланика Савеза војвођанских Мађара, да ће тек усвојени Закон о седиштима судова и тужилаштава бити споменут у извештају Европске комисије о напретку Србије у евроинтеграцијама, али у негативном контексту, у Министарству правде уверени су да до тога не може да дође и да овај закон неће представљати још једну препреку на српском путу ка ЕУ.

На Пасторове тврдње да је поменути закон „антиевропски и антимањински” Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, одговара да управо овај, као и остали из сета правосудних закона, у потпуности уважавају права мањина, јер уводе принцип позитивне дискриминације при избору судија.

– Приликом избора судија, Врховни савет правосуђа мораће да води рачуна и о заступљености националних мањина, па ће тако убудуће међу судијама бити четири до пет пута више припадника националних мањина него што их сада има – каже Хомен за „Политику”. Он наглашава да ће новоусвојеним законом бити омогућено и то да се припадницима мањина суди на матерњем језику. У судским јединицама у мешовитим националним срединама, наиме, биће обавезно и присуство судских тумача за језике мањина. Сада то, како каже, није случај и наводи да, на пример, у Бујановцу не постоји судски тумач за албански језик.

Пастор се слаже са тиме да је реформа српског правосудног система неопходна и да је ЕУ на томе инсистирала, али каже да „ЕУ није рекла колико ми судова и тужилаштава треба да имамо”.

– Уколико, на пример, било ко од наших грађана пређе у Мађарску, која је члан ЕУ, видеће да тамо свака паланка има свој суд. Ни у другим земљама ЕУ није, на радикалан начин, смањен број судова. С друге стране, кад кажем да је закон антимањински, говорим о томе да ће од 14 општина и градова у Србији, у којима националне мањине имају апсолутну или релативну већину бити само два основна суда – у Суботици и у Новом Пазару. Дакле, реч је о 14 општина где претежно живе Мађари (Војводина), Бошњаци (Санџак), Бугари (Босилеград и Димитровград), па Албанци, а биће само два основна суда у ова два града, који су толики регионални центри да нису могли да укину суд – каже Пастор.

Хомен, међутим, каже да су примедбе које долазе из СВМ-а последица непознавања европских стандарда и директива. Он наглашава да је Закон о седиштима судова и тужилаштава технички закон, којим се уређује унутрашње питање једне државе. А за област територијалне организације судова, како каже, не постоје директиве из ЕУ, па се према томе не може ни косити са европским препорукама.

– Управо су и у неким европским земљама, као што су Француска или Португалија, у току процеси смањења броја судова – каже Хомен и додаје да се текст закона и усвојених амандмана управо преводи на енглески језик како би био послат Савету Европе и Европској комисији.

Србија ће, иначе, кад једнога дана буде преговарала о чланству у ЕУ, морати да прође исцрпљујућих 35 преговарачких поглавља у којима ће, између осталог, српски закони до детаља бити усаглашени са европским. Уколико се покаже да је неки закон антиевропски, биће то препрека на путу Србије према ЕУ. Примедбу да неки закон или поступање није у духу европских вредности и предлог за корекцију ЕУ може упутити државама кандидатима у виду извештаја Европске комисије или кроз закључке савета.

То ће се десити и ако неко оцени да је Закон о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава антиевропски и антимањински, али питање је да ли се то може тврдити само на основу смањењa броја судова у Србији са 138 општинских на 34 основна. Белгија, у којој живи око десет милиона становника, на пример, има само 27 таквих судова који су распоређени у 11 провинција.

Примедбе које би могле озбиљно да забрину званични Београд и Србији отежају већ тежак пут ка Унији, биле би, пре свега, оне које се односе на лоше спровођење донетих закона, посебно у области борбе против организованог криминала и корупције.