Ко одлучује у српском правосуђу

Ових дана јавност је узнемирила вест да је Петар Бјелогрлић, супруг чланице Високог савета судства и председнице Друштва судија Србије, Снежане Бјелогрлић, изабран за вршиоца функције председника Основног суда у Ивањици. Да се разумемо, ни по јада, можда човек заиста заслужује то да буде, но остаје озбиљно горак укус у устима када се зна да је сама Снежана Бјелогрлић пре него што је ступила на дужност члана у Високом савету судства обављала функцију председника Основног суда у Ивањици. Неко би рекао да се ради о класичном непотизму, што се аутор ових редова суздржава да каже, али сама чињеница да ће се Снежана Бјелогрлић када јој престане функција у Високом савету судства вратити да буде судија Основног суда у Ивањици где је вршилац функције председника њен супруг, отвара многа питања, па и сумње у непотизам. Многи ће помислити да ће ивањички суд постати феудално добро породице Бјелогрлић, што свакако није добро ако говоримо о независности рада суда. 

Но, далеко важније питање од овог је- како смо дотле стигли? Одговор на ово питање захтева враћање три године уназад, односно у 2022.годину када је уставним амандманима држава сама себе развластила у области правосуђа и дала групи од неколико судија у Високом савету судства да кадрирају по српском правосуђу без икакве одговорности, а многи тврде најпре руковођени личним интересима. Резултати те ”реформе” из 2022.године коју су подржали ”наши европски пријатељи”, данас се јасно виде. Да појасним за неупућене, чланови садашњег сазива Високог савета судства из реда судија нису бирани по уставним амандманима и новим правосудним законима, него су изабрани 2020.године по старом закону и наставили су да врше функцију по новом закону по ком су им овлашћена знатно увећана, а одговорност никаква. 

Лично сам на неки начим имао прилике да се уверим док сам некада био члан Високог савета судства да очито постоји подела интересних сфера у Високом савету судства коју можемо назвати тријумвират: Бјелогрлић-Кужић- Васовић. Све се одлуке доносе на основу договора овог тријумвирата. Већина осталих судија у Високом савету судства или слепо слуша или је принуђено да слуша овај Трјумвират. 

Е сад, враћамо се на почетак. Рецимо, имамо готово свакодневну прозивку на друштвеним мрежама према вршиоцу функције председника Привредног суда у Београду, Јовану Јовановићу. Лично познајем човека и могу да кажем да смо увек имали коректан однос. Но, оно што се појављује на друштвеним мрежама је заправо оно што се свуда прича у кулоарима, посебно међу адвокатима, а то је да је са њим изузетно блиска једна адвокатска канцеларија коју држе баш пријатељи председнице Врховног суда, Јасмине Васовић. Проблем је што је Јован Јовановић постављен на место вршиоца функције Привредног суда у Београду на истој електронској седници на којој је именован и муж Снежане Бјелогрлић за вршиоца функције председника Основног суда у Ивањици. Бирати вршиоце функција председника судова на електронским седницама је апсурд сам по себи, јер по члану 25.Пословника Високог савета судства електронска седница може се сазвати само ради решавања питања која не изискују расправу! Зар постављење вршиоца функције председника суда не изискује расправу? Шта друго може да изискује расправу, ако не овакав избор? Ово је заиста невероватно и чини ми се да Високи савет судства крши пословник који је сам донео. 

Пре 12 година Друштво судија Србије, којим данас председава Снежана Бјелогрлић, напало је тадашњег министра правде што је као члан Високог правосудног савета изабрао супругу свог помоћника. Данас, председница Друштва судија Србије, као члан Високог савета судства, поставља мужа за вршиоца функције председника Основног суда у Ивањици на електронској седници, без расправе! 

Искрено, сматрам да је време да се отвори расправа у вези са многим питањима. Па и у вези са оним питањима које круже по Новом Саду, а у која ја не желим да верујем, а тичу се избора судија по новосадским судовима и како то поједине судије у Новом Саду напредује јер су блиске са једном адвокатском канцеларијом која изузетно лепо сарађује са једним чланом Високог савета судства. Но, све то мора да се испита и да се свакако преиспита тзв.реформа правосуђа из 2022.године како би се развластили отуђени центри моћи у Високом савету судства и српском правосуђу.