Одбрана српског језика

Годишња скупштина Удружења књижевника Србије, која је одржана јуче у зградиопштине Стари град, почела је минутом ћутања којим је одата пошта преминулим члановима између две скупштине. На скупштини се расправљало о статусу УКС-а и „Књижевних новина”, социјалном статусу писаца и додели признања за врхунски допринос, положају књиге и законима које би требало донети.

Занимљива расправа вођена је и око заштите београдске „Просвете” у предстојећој приватизацији, судбини листа за децу „Змај” и – одбрани српског језика и писма. У Кнез Михаиловој, речено је, нема натписа на српском језику и ћирилици. А у Уставу лепо пише да је службени језик – српски, а писмо – ћирилица. Биће основана, одлучено је, комисија која ће се озбиљно позабавити овим проблемом.

Уз напомену да ситуација у којој ради и опстаје УКС није мање парадоксална од наше опште ситуације, Срба Игњатовић, председник УКС-а, указао је на лоше везе са подружницама у Црној Гори и Хрватској. Када је Република Српска у питању, добра је сарадња са Бијељином и Источним Сарајевом, али не и са Бањалуком. Понекад се боље сарађује са подружницама у свету, нега са овим из најближег окружења. Посебан проблем је однос са новонасталим удружењем – Српским књижевним друштвом око поделе просторија. У години када „Књижевне новине” обележавају шест деценија излажења, прети им избацивање из њихових просторија у којима су деценијама.

После некадашњег партијског једноумља, нагласио је Игњатовић, дошли смо до вишепартијског система који је, у условима транзиције, наметнуо игре партијских култура и (не)културних монопола.

Мићо Цвијетић, главни и одговорни уредник „Књижевних новина”, рекао је да је овај лист од Министарства културе добио само петсто хиљада динара, што је једва довољно за штампање три-четири броја. Он сматра да се више не може ћутати и да о проблемима треба јасно и гласно проговорити. Сличног мишљења је и Адам Пуслојић, који је предложио да се изради документ о, како је рекао, унижавању српске културе, књиге и уметности уопште. И Милоје Поповић каже да треба „подићи глас” и да чувена Трибина Француска 7, која је некада била гласовито место где се расправљало и о важним друштвеним питањима, сада се бави само новим књигама.

Иван Гађански сматра да поступак за доделу признања за врхунски допринос (такозване националне пензије) није био у складу са законом и да га треба поновити. У комисији, што је недопустиво, није било представника УКС-а. Један од закључака Скупштине УКС-а је да и у овој комисији, и свим осталим у којима се одлучује о расподели средстава, морају да буду и представници УКС-а. За члана у комисији која одлучује о признањима за врхунски допринос, чији се конкурс очекује, предложен је Зоран Милисављевић.

УКС је реаговао на приватизацију Нолита, „Рада”, „Филипа Вишњића” и београдске „Просвете”. Скупштина се залаже за „опстанак и поуздану будућност” ове издавачке куће. Угрожена је и Кућа Ђуре Јакшића у Скадарлији. Тамо одавно нема књижевних програма. Како је у обнављању куће учествовала и Фондација УКС-а, писци траже да одлучују о кући знаменитог српског песника. Закључено је такође да се све учини како би се обновило излажење часописа за децу „Змај”.

У свечаном делу скупштине, повеље за животно дело уручене су: Слободану Ж. Марковићу, Мирославу Егерићу, Вуку Крњевићу, Добривоју Јевтићу и Димитрију Николајевићу, а награда „Милан Ракић” Горану Ђорђевићу и Мирославу Тодоровићу.

-----------------------------------------------------------

Награда за путопис

Срба Игњатовић је рекао да су добро сарађивали са Министарством за дијаспору на многобројним трибинама и при додели награда „Арсеније Чарнојевић” и „Стив Тешић” и да је договорено да се заједничким снагама установи нова књижевна награда за путописно дело „Момчило Мома Димић”, у знак сећања на недавно преминулог књижевника.