Да ли ће кренути са мртве тачке

„Као што је обећано и речено, састанак у Министарству културе је одржан и био je конструктиван и оперативан. Настављамо са решавањем затечених проблема и у најскоријем периоду очекујемо конкретне предлоге и најбоља решења за оно због чега се и ради реконструкција и заштита”, изјавила је кратко за „Политику” Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја у Београду после састанка који је у петак после подне одржан у Министарству културе Србије.

Састанку, одржаном поводом застоја у реконструкцији Народног музеја, није присуствовао министар културе Небојша Брадић, јер то, речено нам је, није ни било предвиђено.

Да ли, иако сведена и штура, изјава Татјане Цвјетићанин, као и њена оцена да је задовољна разговором, могу имати елементе оптимизма и најавити могућност да ће посао и решавање проблема реконструкције националног музеја кренути са мртве тачке, видеће се у наредном периоду. Досадашња комуникација између представника Народног музеја и Министарства културе сводила се углавном на пребацивање одговорности.

Прекјучерашњем састанку непосредно је претходило писмо Народног музеја упућено јавности, односно реакција на изјаве које су министар културе Брадић и државна секретарка Надица Момиров давали медијима.

У саопштењу Народног музеја истакнуто је да одговорност за то што „реализација пројекта касни, сада већ дуже од годину дана, свакако не лежи на Народном музеју будући да је Музеј до тренутка застоја (октобар 2007. године) окончао све послове везане за реконструкцију, стриктно се придржавајући одобрених планова и усвојене динамике од стране Министарства културе и других надлежних институција”. Такође се наглашава да Министарство културе није Музеју дало неопходне сагласности и дозволе, што је искључиво његова надлежност као и да „управо због недостатка сагласности у процесу у којем је Музеј само корисник, одобрена средства из НИП-а нису Народном музеју стављена на располагање”.

Напомињући да уважавају изјаву Небојше Брадића да ће фокус Министарства у условима кризе бити на „препознавању и подржавању иновативних програма и креативних људи на пољу културе, за које је вероватноћа да ће имати успешну реализацију велика”, у Музеју сматрају да још од 2003. године пратећи перманентно савремену музеолошку теорију и праксу европских и светских музеја, успешно остварују баш такве програме. Све то, у условима „који се и не разликују од шаторских”. У дугачком писму адресираном на београдске редакције исцрпно је наведен списак активности Народног музеја, односно изложби које су одржаване у најразличитијим просторима широм земље, укључујући и инострана гостовања.

Како се истиче у писму, за последњих пет година одржана је 121 изложба, а први пут у историји Музеја национално сликарство друге половине 19. и прве половине 20. века, биће излагано ван земље, тачније у Националном уметничком музеју Румуније 2009. године.

Током последњих пет година Народни музеј одржао је више од 20 изложби у иностранству. У Токију је забележено око 300.000 посетилаца, у Адрији (Италија) око 70.000. Музеј је такође, позајмио око 1.300 дела из свог фундуса за излагање у земљи и иностранству.

У писму се указује и на обимну издавачку делатност која се односи на монографије већине музејских збирки, наглашава се реализација низа стратешких пројеката као што су Музејски информациони систем Србије, Централни институт за конзервацију, мастер студије из Превентивне конзервације на Београдском универзитету у сарадњи са Универзитетом у Паризу. Споменута је и активност на археолошким истраживањима кроз пројекте Министарства културе и делимично од локалне самоуправе и јавних предузећа.

Представници Народног музеја са жаљењем су констатовали да ће прву рату од укупне донације намењену реконструкцији зграде, добијену 2007. године од грчке фондације Левентис, у износу од 600. 000 евра, вероватно морати да врате већ крајем јануара 2009. године због кашњења реконструкције.

Подсетимо, тачка спотицања у реконструкцији Народног музеја је депо изграђен на периферији Београда за који би требало плаћати закуп од око 35.000 евра месечно. Депо, свакако јединствен у нашој средини, површине око 1.300 квадрата добио је употребну дозволу 2007. године када је стручна комисија Народног музеја у Београду и Министарства културе констатовала да услови у депоу одговарају највишим прописаним стандардима за смештај и чување културних добара. Распетљавање папирологије везане за градњу депоа је управо проблем који ће Народни музеј и Министарство културе разрешавати у наредном периоду.