Република Српска обара туристичке рекорде

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Док се земље региона суочавају с падом броја посетилаца на Јадрану, Република Српска – која није туристичка дестинација у рангу Црне Горе или Хрватске – бележи узлазни тренд и све боље туристичке резултате. „Ова година биће рекордна за Републику Српску када је реч о броју туриста”, тврди Марко Радић из Туристичке организације Републике Српске.

Према његовим речима, туризам у Српској последњих година значајно напредује. Али истиче да има простора да се битно унапреди. Интересовање, каже, расте како у региону, тако и међу страним путницима, јер се, како појашњава, култура путовања много променила.

„Путници данас бирају између мора и природе, а тај тренд иде нама у корист – нудимо природу. Највише гостију нам долази из Словеније, Хрватске, Србије и Црне Горе, а све већи број стиже и из Северне Македоније”, навео је Радић.

Он наглашава да је просечан боравак туриста у Српској два до четири дана, те да је следећи корак обогаћивање понуде. Поред већ познатих атракција Републике Српске попут Јахорине, Требиња и Бањалуке, план је да се више пажње посвети сеоском туризму.
„Сеоска газдинства и рурални предели постаће ексклузивна понуда у наредном периоду. Страни туристи траже мир, природу и аутентичност, што Српска може да понуди”, каже он.

Поред већ познатих туристичких одредишта, Радић је посебно истакао микродестинације, попут Шипова, Рибника и Невесиња, које су у време пандемије добиле прилику да покажу свој потенцијал.
„Ти градови са импресивном природом имају шта да понуде, али без јасне стратегије не могу да се развију”, упозорава Радић.

Он подсећа да је гастрономска понуда важан део туристичког идентитета Српске, као и занимљиви фестивали и манифестације. „Имамо седам производа са заштићеним географским пореклом. Последњи су гатачки кајмак и бањалучки ћевап, док је први био невесињски кромпир. Наши гости не одлазе разочарани храном, као ни вином”, каже Радић за РТРС.
У поређењу с прошлом годином, приходи од боравишне таксе су стабилни.
„Бањалука и Фоча су повећале приходе захваљујући урбаном и авантуристичком туризму, пре свега рафтингу на Тари и Врбасу”, додаје Радић.

Он каже да је Требиње достигло ниво прошлогодишњих рекордних резултата и да је већ до сада остварено 100.000 ноћења.  

Занимљивост која делимично илуструје туристичку атрактивност Српске јесте и цена квадрата стана. Најскупљи квадрат није у Бањалуци или Требињу, већ у општини Трново – због близине Јахорине и износи просечно 2.100 евра. Планинарење, брдски бициклизам, рафтинг, кану, параглајдинг и вија ферате (стаза по стенама уређена челичним помагалима) на Романији – само су део авантуристичке понуде Републике Српске.

Посебне драгуље Српске представљају Национални парк „Козара” и прашума Перућица у НП „Сутјеска”, једном од најлепших резервата у Европи, као и тамошњи планински масиви Зеленгоре, Волујка и Маглића. У Бијељину туристи долазе махом због етно-села, у Вишеград због Андрићграда и ћуприје, док Требиње очарава својом архитектуром, историјом и духовним туризмом. Сем тога, Дучићев град под платанима, као туристичка и духовна престоница Српске, смештен је на пола сата вожње од Херцег Новог и Дубровника, а спада по многим проценама, међу најлепше градове те величине у Европи, али са знатно приступачнијим ценама. Сем бројних манастира, туристе у Требиње привлаче и аустроугарске атракције на стазама око града, видиковац, Требишњица и богата понуда места за купање. 

„Сваке године имамо све ширу понуду смештајних објеката у Српској, доста се инвестира у виле, бунгалове, на пример у Требињу се управо приводи крају глампинг оаза ’Драчево’, светски популарна атракција, као својеврсни вид камповања са добрим комфором у срцу природе”, објашњава Радић.