„Мелисина” школа здравља

Зајечар – Ових дана одаје Радул-беговог конака у Зајечару биле су претесне да приме све оне који су дошли на јубиларну десету изложбу коју је организовало Удружење љубитеља природе, лековитог биља и фитотерапије „Мелиса”. Већ првог дана, више од 1.000 посетилаца дошло је да разгледа и купи понешто од изложеног обиља лековитих биљака, разних мелема и печурака, али и да проба слатке и слане деликатесе и окрепи се чајевима и ракијама траварицама.

Све су то, поводом десете годишњице Удружења, приредили најискуснији и најумешнији чланови „Мелисе”, која тренутно окупља 116 зајечарских љубитеља природе.

Дугогодишњи председник и један од оснивача Удружења Живорад Јеремић, пензионисани професор биологије, стрпљиво је окупљенима одговарао на бројна питања, не пропустивши да у више наврата истакне како у Тимочкој крајини има око 250 врста самониклог биља изузетних својстава, о чему је пре више од четири деценије наш познати фармаколог академик Јован Туцаков написао књигу „Лековито биље Тимочке крајине”. Према закључку академика Туцакова, тимочко подручје је по броју и квалитету лековитог биља водеће у Србији.

А дружили су се и окупљали овдашњи поклоници фитотерапије и годинама пре него што је „Мелиса” и званично основана. „Зборно место” им је било у просторијама Културно-просветне заједнице у Зајечару, а тадашњи председник ове установе Живорад Ђорђевић (сада пензионер и члан „Мелисе”) помогао им је да штампају и два приручника: „Лековито биље Тимочке крајине” (фитотерапија) и „Самоникло јестиво биље Тимочке крајине” (са рецептима за припрему).

Активности припадника „Мелисе” су разгранате и разноврсне, а најпопуларније су редовне годишње изложбе, школе лековитог биља и еколошко-биолошке екскурзије. Чланови су дужни да се придржавају еколошких поука и правила приликом брања биља. Узорно раде „Мелисине” секције лековитог биља, здраве хране, секција гљивара и секција за израду сувенира и икебана, а међу члановима има људи најразличитијих професија: лекара, фармацеута, професора, железничара, графичара, конобара, кувара, инжењера, земљорадника, домаћица... Тимочке травке и мелеми помогле су многима, а нарочито су биле тражене у време санкција, када је и на регуларном фармаколошком тржишту владала оскудица и када су многи лекови били папрено скупи.

Живорад Јеремић и Живорад Ђорђевић истичу да их посебно радује што је међу члановима „Мелисе” све више ђака и студената, који под окриљем овог удружења уче да воле и штите природу од илегалних берача који неумерено и бахато развлаче лековито благо. „Мелиса” је и минулог лета јавно осудила такве појаве, због којих је у августу и званично забрањена берба популарног „ртањског чаја” на познатој планини између Бољевца и Сокобање.