Титовe новe годинe без Деда Мраза

С тридесетак година закашњења шира јавност Балкана поближе сазнаје како је, где и у каквом друштву Јосип Броз, дугогодишњи први човек југословенске државе и партије, дочекивао нове године. То је тема изложбе под називом „Титове нове године” која је отворена у Музеју историје Југославије.

Ана Панић, аутор изложбе и, како пише у каталогу, кустоскиња и историчарка уметности, написала је у уводном тексту „Нове године као политички ритуал”:

„Нова година је проглашена државним празником у ФНРЈ тек 1955. године првим општим Законом о државним празницима.

У наставку, Панићева пише: „У првим послератним годинама долази до мешања старих и нових празника, преплитања традиције и нове идеологије. Божић се још увек званично славио, новине су објављивале празничне тробојке са божићним песмама и честиткама. Од 1947. године у штампи нема ни назнака божићне атмосфере и на све доступне начине се у јавности ради на потискивању верских празника: требало је прекодирати стари церемонијални календар са предреволуционарним и религијским конотацијама и произвести нови „социјалистички” празник… (/slika2)Антифашистички фронт жена крајем 1948. године креће у промоцију Нове године као будућег „народног обичаја”. Одлични посредници у промоцији била су деца – инсистира се на Новој години као дечијем празнику, дану радости за све пионире (и трудбенике) који тога дана сумирају резултате свога рада. Јелка се китила социјалистичким обележјима по узору на прославе у СССР, а Деда Мраз је критикован као бољшевичко клерикална творевина која сувише подсећа на Светог Николу. Централна личност требало је да постане девојка у народној ношњи као персонификација Нове године која доноси будућност или стари Партизан који одржава континуитет револуционарних традиција. Комбинацијом пропаганде и принуде (власт је наредила да се јелке, слаткиши и играчке повуку из радњи и пусте поново у продају директно пред Нову годину, а да их у дане прослављања верских празника не буде на тржишту) створен је народни празник, који је крајем 1949. године добио свој заокружени облик и у јавном животу ФНРЈ заменио дотадашње обележавање верских празника.”

О Титовим дочецима нових година Ана Панић је написала да су до појаве телевизије те свечаности одржаване „у ужем кругу пријатеља, а сваког 1. јануара на радију је преношена порука којом је грађанима Тито честитао наступајућу годину. Од шездесетих година прошлог века уз помоћ телевизијске слике Титови дочеци постају приватни, кућни, скоро породични догађаји које прати цела Југославија…”

Изложба је отворена до среде 31. децембра од 10 до 16 часова, с тим што понедељком Музеј не ради.