Среда, 15.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Страх од високих трошкова у ромингу

Пре четири године „роминг као код куће” почео да се примењује у региону западног Балкана и у Србији, Црној Гори, Северној Македонији, Босни и Херцеговини и Албанији
Страх од високих трошкова у ромингу
(Pixabay)

Време је одмора, а прелазак границе обично доноси страх од високих трошкова које може да донесе улазак у роминг. Да је то најосетљивија тачка мобилне комуникације, најбоље знају оператери, па су неки од њих ове сезоне одлучили да кориснике „часте” бесплатним гигабајтима у иностранству. Европска унија је још 2017. године, када су укинуте додатне роминг таксе унутар ЕУ, решила овај проблем јер је коришћење мобилних услуга у иностранству за њихове грађане постало готово идентично као у матичним земљама. Пре четири године ова правила примењују се и у региону западног Балкана који обухвата Србију, Црну Гору, Северну Македонију, Босну и Херцеговину и Албанију. Тако да пролазећи и боравећи у земљама не плаћају додатне накнаде за роминг, већ користе услуге под истим условима као у домаћој мрежи. Ипак, у пракси се често дешавало да корисници не провере које земље тачно спадају у регион западног Балкана, што је доводило до изненадних трошкова. Према подацима оператера најчешће заблуде су да је и Хрватска део региона западног Балкана или да је роминг у потпуности укинут због чега се корисницима деси да направе високе рачуне у иностранству, чега постану свесни тек по доласку са одмора. Овакво коришћење услуга подразумева посебне услове који су део договора оператера и то укључује телефонирање, слање СМС-ова и коришћење мобилног интернета у иностранству. Снижавање или укидање цене роминга значи да се трошак те услуге смањује или укида за корисника, али роминг као техничка услуга и даље постоји. Мобилни телефон се и даље повезује на мрежу страног оператера путем договорених партнерстава и техничких решења између оператера.

– Укидање роминга значило би да корисници више уопште немају могућност да користе услуге ван матичне мреже, што није случај – подсећају оператери.

Приликом коришћења мобилног телефона у иностранству, грађанима је важно да имају у виду да се тамо наплаћују исте врсте услуга као и у националном саобраћају – позиви, СМС поруке и мобилни интернет. Главна разлика је у томе што ове услуге у ромингу углавном нису укључене у тарифни пакет (изузев региона западног Балкана), већ се наплаћују додатно, према ценама за роминг. Све цене роминг услуга су приказане на званичним сајтовима мобилних оператера, као и у пословницама, па се корисницима препоручује да их провере пре путовања како би избегли непланиране трошкове, као и да се распитају код свог оператера о најбољим могућим роминг додацима. Па како онда контролисати потрошњу?

Оператери кажу да је код роминга посебно деликатна чињеница да потрошњу није могуће потпуно ажурно пратити, јер се приказује тек након што инострани оператер, чија се мрежа користи, проследи информацију о оствареном саобраћају матичном оператеру. У зависности од земље и оператера, та информација може да касни и до 60 дана, због чега може да се деси да се потрошња остварена у ромингу прикаже тек на наредном рачуну. Због тога је важно да корисник сам контролише своју потрошњу и буде свестан оствареног саобраћаја.

Како избећи додатне трошкове

Пре путовања потребно је проверити подешавања телефона и искључити аутоматско преузимање података, синхронизације и ажурирања апликација. У пограничним областима би требало подесити на ручни одабир мреже.

Оператери подсећају кориснике да се информишу које земље спадају у западни Балкан и где важе правила „роминг као код куће”. Важно је и да се провере цене за роминг у осталим земљама на сајту свог оператера и да се активирају роминг додаци за повољније сурфовање ван региона, саветују из ових компанија.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.