За бацање смећа кроз прозор казна 5.000 динара

Љуске од лука, кромпир-пире и блитва, месо, кости, папири... Да ли сте некада видели овакве остатке хране на бетону испред зграде? Један бивши станар зграде на Новом Београду није их виђао само напољу – већ и у својој дневној соби, где су кроз балкон стизали директно са вишег спрата.

– Мало-мало па се у дневној соби створе остаци хране. У почетку нисам знао одакле долазе. Касније сам схватио, видео сам колико је прљаво када отворим француски балкон. Неко је одозго бацао отпатке који доспеју у мој стан – испричао је суграђанин. Стан је у међувремену напустио, а починиоца никада није открио.

Сличне ситуације нису реткост. Широм града, кроз прозоре лете опушци, мрвице са столњака, кесе са смећем... Неки станари чак покушавају да „нахране голубове” тако што из стана избацују натопљен хлеб. Све то завршава на туђим терасама, улицама, заједничким двориштима, хаусторима, на аутомобилима…

Бацање отпада кроз прозоре је забрањено према Општим правилима кућног реда у стамбеним и стамбено-пословним зградама на територији града Београда. Није дозвољено ни просипати воду, трести постељину, столњаке, крпе… А уколико се деси прекршај, надлежна је комунална инспекција.

– Када добијемо информацију да неки станар оставља смеће испред врата или га баца кроз прозор, најпре га опоменемо. Проблем је што су у неким случајевима у питању особе које имају здравствене или психолошке потешкоће, или живе у социјалној кризи. Када не можемо да решимо ситуацију разговором, случај пријављујемо инспекцији – каже Љубиша Бановачки, професионални управник.

Комунална полиција може да напише казну само ако затекне особу у прекршају. У супротном, могу издати само усмено упозорење. Видео-снимци грађана не представљају валидан доказ.

За овакве прекршаје, прописана је новчана казна у износу од 5.000 динара, која се третира као ремећење јавног реда и мира, објашњава Бановачки. Исти третман имају и други прекршаји попут сушења веша у ходницима или на степеништу.

Уколико неко задобије повреду услед бацања смећа, ако пролазника удари неки предмет, случај прелази у надлежност редовне полиције, која на лицу места саставља записник. Ако се зна ко је бацио предмет, особа може да буде тужена. Уколико се не утврди починилац, одговорност пада на целу стамбену заједницу. Слично важи и за ситуације када нешто из зграде падне на нечији аутомобил – осигурање ће, ако га поседује, надокнадити штету власнику, али ће новац затражити од стамбене заједнице као правног лица.

У току ове године поднето је 17 пријава које су се односиле на бацање смећа кроз прозор у престоници, подаци су Секретаријата за инспекцију, надзор и комуникацију. Љубиша Бановачки каже да је он као управник имао само једну ситуацију на Карабурми у којој је станарка бацала смеће кроз отворе на зиду. Како наводи, чешће се кућно смеће оставља у канту која је намењена за одлагање флајера из поштанских сандучета.

Одржавање чистоће, поштовање кућног реда и свест о заједничком простору део су онога што се назива етика становања. Она се у већини земаља не учи, већ регулише законом. Док комуналне службе свакодневно раде на чишћењу јавних површина, све више се чује да је град – прљавији него икад. Иако недостају радници, свакако је узрок проблема и понашање појединаца.