Шта чека Српску након пресуде Додику

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Одлука је донета, али ниједна дилема још није отклоњена. У одлуци Апелационог већа потврђује се првостепена одлука Суда БиХ којом се поред затворске казне од годину дана, коју је могуће откупити за новац (нешто мање од 20.000 евра), председнику Републике Српске Милораду Додику забрањује политички рад у јавним институцијама на шест година. Али се није разјаснило на који начин се то намерава спровести у пракси.

Додик je јуче oценио да је очигледно да је Суд БиХ подлегао политичком притиску и пресуду донео кршећи законе и Устав БиХ. Он у објави на „Иксу” пита како је могуће да Суд БиХ високог представника третира као део правног система БиХ ако је у Уставу БиХ наведено да законе могу доносити искључиво парламенти.

Све очи сада су упрте у правцу Народне скупштине РС, која би на најављеном заседању требало да заузме званичан став према „политички мотивисаној одлуци”. Тек након тога могло би постати јасније шта власти Српске планирају да учине.

Једна од опција која се помиње у Сарајеву јесте да Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ одузме мандат председнику Српске и распише нове изборе. Међутим, поставља се питање како ће реаговати институције Републике Српске ‒ да ли ће признати такву одлуку и дозволити одржавање избора за функцију о којој је народ већ рекао своје. Највиши званичници Српске су у првим реакцијама пресуду одбацили и најавили да неће дозволити одржавање избора, али није јасно како ће ситуација изгледати ако их ЦИК, ипак, распише и они буду спроведени макар делимично, рецимо гласањем из дијаспоре, поштом или у само појединим општинама. У таквом сценарију, имајући у виду да Изборни закон БиХ не предвиђа минималну излазност, већ да побеђује кандидат с највише гласова, створила би се озбиљна правна и политичка конфузија.

На пример, шта ако Додик остане на функцији, уз подршку институција Српске и већине грађана који би евентуално бојкотовали изборе, а ЦИК их спроведе и мандат повери другом кандидату? Да ли би то био својеврсни случај „Комшић у РС” и како би нови „председник” уопште преузео функцију у Палати Републике? Из ЦИК-а су јуче саопштили да ће и у случају Додика поступати на основу законских процедура и судске праксе, а седница на којој би се о томе могло расправљати могла би бити одржана већ сутра, то јест у среду. Медији објављују сазнања да би у четвртак у Бањалуци могао да буде организован велики митинг подршке Додику.

Нису до краја јасне ни намере опозиције из РС, као што тренутно није познато ни ко ће Додика мењати уколико пристане да се повуче с позиције, што је, по многима, прилично нереалан сценарио. Наиме, Устав РС није предвидео овакву ситуацију, која је, додуше у нешто другачијим околностима, након смрти Милана Јелића, решена тако што је Скупштина РС одредила привременог председника.

Опозициони предводник Драшко Станивуковић, председник ПДП-а, сматра да избори не треба да се одрже и да опозиција треба да одбије учешће на њима. Али не мисле сви у опозицији као градоначелник Бањалуке. Део њих калкулише и сматра да ову прилику не треба пропустити, што аргументују тезом како је Додик сам дао легитимитет Суду БиХ одазивајући се недавном позиву и учествујући у поступку.

„Да ли ми имамо право да овом режиму ’поклонимо’ још једну годину”, пита потпредседник ПДП-а Игор Црнадак.

Вршилац дужности председника СДС-а Јовица Радуловић је недавно рекао да ће ова странка дефинитивно учествовати на изборима. „Упознат сам са ставом ПДП-а о превременим изборима и очекујем да ће преиспитати своју одлуку”, каже Радуловић. Тешко да ће се бирачима у Српској, чак и онима који нису Додикове присталице, свидети став Радуловића који је коментаришући тезе сарајевских политичара о победи државе, изјавио да „није јасно да ли су институције БиХ заиста победиле, јер ће тек спровођење пресуде показати да ли оне постоје или не”.

Нешто одмеренији био је бивши председник те странке Вукота Говедарица који сматра да власт и опозиција морају наћи решење за излаз из ситуације, истакавши да радикализација не би била решење, већ увод у нова кривична дела.

И сарајевски медији су се расписали о томе. У анализама наводе како је ово сјајна прилика за опозицију у Српској, коју не сме пропустити. Бошњачка јавност пресуду тумачи као „победу државе”, док се у Српској та иста „победа” доживљава као резултат интервенције Шмита и снажног западног притиска, уз ироничне опаске да „држава о којој говоре у Сарајеву није у стању ни да ошиша дрворед или подигне хеликоптер”, а камоли да сама донесе пресуду такве политичке тежине без асистенције споља.

Поједини су пак у Додиковој реченици „ни шест година није много” наслутили могућност његовог добровољног повлачења из формалне власти, уз задржавање утицаја на прилике с места лидера најјаче српске партије. Наредне године су општи избори, и то би могао бити тест политичке снаге СНСД-а и одраз односа грађана према читавој с

Из Сарајева су пожурили да пласирају спекулација о Додиковом наводном потпуном повлачењу из политике, за шта им је послужила изјава Жељке Цвијановић, упућена грађанима и властитој партији, да ће СНСД и даље остати најјача странка, што се искористило као „доказ” да актуелна потпредседница странке кани преузети Додиково место. Она такве наводе назива „наклапањима сарајевске квазиполитичке чаршије”.