Игра светлости и сенке

Загреб – Не очекујте да видите „Ноћну стражу”, ово је изложба само Рембрантових графика – нашалила се кустоскиња Музеја за умјетност и обрт на почетку стручног вођења кроз изложбу графичког опуса најпознатијег холандског сликара Рембранта ван Ријна, која је отворена од 9. децембра у овом загребачком музеју. У просторијама познате музејске установе, основане 1880. године, до 15. фебруара 2009. посетиоци ће моћи да погледају 103 Рембрантове графике из збирке „Alte galerie” из Граца. У широком тематском распону – од аутопортрета, портрета, студија фигура, религиозних и профаних „историја”, жанр призора и пејзажа – изложба даје пресек целокупног графичког стваралаштва холандског мајстора од 1628. до 1665. године.

Већ на самом почетку пред посетиоцима дилема: Рембрант успешнији као сликар или Рембрант као графичар. За разлику од „великог” сликарства, познато је да се графика називала „малом” уметношћу, али се сматра да је Рембрант ван Ријн (1606-1669) овом маленом медију подарио право уметничко достојанство. Осим свима знаних сликарских бравура, свој уметнички гениј Ван Ријн успешно је изразио у медију графике, у техникама бакрописа и суве игле, доказујући да као што за велика дела нису потребне велике теме, тако ни за велике уметничке садржаје није неопходан велики формат. Таленат ће, као што знамо, већ изнаћи начин да расветли све изражајне могућности једног медија.

Такав је случај био са Рембрантом. Његов сликарски сензибилитет као да је било немогуће прикрити па је искричио и у бројним графикама које, према оцени критике, по свом линеарном саставу делују крајње сликарски. Овај уметник занимао се не само за техничке иновације графичког медија, већ и за његову тематску разноврсност, проширивши изражајне могућности техника бакрописа и суве игле.

Изложени радови на актуелној изложби крећу се од библијских тема, жанр-призора, приказа пејзажа, и студија главе, схваћених као истраживање карактера. Посебну скупину чине аутопортрети, чести и на сликарским платнима, где уметник бележи свој лик од ране младости до старости, често приказујући себе костимираног, било у племића или просјака. Скупина којој посвећује посебну пажњу заправо и јесу просјаци, који су због последица 30-годишњег рата били свакидашњи призор на холандским улицама.

Као један од познатијих радова на изложби издваја се Аутопортрет са супругом Саскијом. Реч је о двоструком портрету насталом спајањем портрета жене и аутопортрета. Будући да обе особе гледају у посматрача, у тексту каталога се наводи да је тиме изгубљен присан однос међу супружницима, па једино положај тела мужа и жене, окренутих једно према другом, говори о посебној блискости. Ту је потом и познати портрет Рембрантове мајке са црним велом, а занимљиво је да је вео на портрет додат накнадно, по смрти уметниковог оца.

Ако је пејзаж у Рембрантовим графикама из 1630-их играо подређену улогу, почетком 1640-их појављује се као посебна тема. Распон његових тема сезао је од панорамских приказа (Поглед на Амстердам, Сеоско имање мерача злата), до сеоских кућа са разноразним детаљима. Идилични мир заједнички је свим радовима, док и код оних ликова приказаних у раду, Ван Ријн није наглашавао тежину рада на пољу.

Није се, такође, држао топографске тачности, те је комбиновао различите мотиве и ишао дотле да холандску равницу повеже с италијанским брдским крајолицима.

Обиласком ове изложбе може се сазнати и то да је Рембрант волео да пажњу посвећује различитим занимањима, а као пример издвајамо рад „Жена која пече палачинке”. Тема жене која пече палачинке омиљени је жанр-призор у холандској уметности 17. века, који се издвојио из општих призора на тему кухиња и кухиње.

Друго занимање овековечено на радовима чувеног сликара јесте трговачко, показано на примеру „Човека који продаје отров против пацова”. Наиме, рекло би се да је реч о заиста рођеном трговцу јер легенда каже да су се тадашњи продавци отрова против мишева појављивали људима на вратима, носећи као рекламу кавез са мртвим пацовима. Ко, међутим, није био заинтересован да купи отров против пацова, трговац би му пуштао пацова у кућу! Па ако неће Мухамед брегу, брег ће Мухамеду…

Свакако, ту је и најславнија Рембрантова графика „Христ оздрављује болесника”, позната као Лист за 100 гулдена, али и чувени „Фауст” на којој научник посматра загонетку сачињену од слова у светлосном знаку.

Поменимо и то да су на поставци изложени и предмети и машине помоћу којих се обављао процес производње графике, а показано је и неколико водених жигова које је као препознатљиви заштитни знак користио велики уметник. Сазнајемо и податак да је велики мајстор графику знао да остави и недовршену, па је и такав примерак, који сигурно занима стручњаке, изложен на овој поставци. Цела поставка Рембрантових графика смештена је у музејски простор са ефектним пригушеним осветљењем, па је светлосним акцентом на свакој понаособ, увећаној сликаревој графици, постигнут ефекат познате рембрантовске игре светла и сенке.