Берберин – посао који никада не излази из моде

Фризуре данас представљају одраз човековог идентитета. Од кратких „базкат” фризура до дугачких, коврџавих и гелираних, могућност бирања изгледа косе постала је неограничена, а сведоци тог тренда јесте и све већи број отворених берберница у престоници. Само на потезу од Правног факултета до Његошеве улице отворене су за кратко време чак три модерне и велике, од којих је газда једне руски држављанин. Када је у питању позиција фризера као занимања на тржишту рада они су упркос томе што је све више фризерских салона и даље дефицитарни.

– Немамо довољно кадрова који конкуришу код послодаваца иако сами послодавци нуде добре услове рада, каже за „Политику” Милош Турински, менаџер за односе са јавношћу у „Инфостуду”. Како наводи, постоји такмичарски дух између послодаваца, али је та конкурентност највише заснована на питањима зараде. Уколико послодавац понуди зараду мању од 100 хиљада динара, често такви огласи остају без пријава, док за оне који дају плату већу од 1000 евра стигне и више од 100 захтева – каже он.

Проблем је мањак школованог кадра, с једне стране, али и чињеница да све више њих сами отварају салоне, а мање раде за послодавца.

За Виктора Лацковића (23) посао бербера је његов први позив.

– Завршио сам средњу школу за негу лепоте, тачније, за мушког фризера и након завршетка школовања почео сам да радим, да учим занат – каже млади Лацковић, ком је рад у једној од берберница у самом центру Београда већ шеста дестинација на путу његовог радног усавршавања. Након само месец дана рада на новом послу, он је навео да салон у ком ради пружа услуге многим муштеријама, те да профил људи који долазе варира чак и по националном идентитету. Због прометности улице на којој се салон налази, имају доста домаћих, али и страних клијената.

Каже да већ сада има сталне муштерија са којима гради добар однос, те да је битно, за једну берберницу да садржи квалитетан пакет услуга који ће претворити одлазак код фризера у време одмора и релаксације.

Највише се траже масаже главе, што је и кључан део процеса прављења фризуре и која не би требало да се наплаћује, с обзиром на то да људима након напорног дана помаже при опуштању, али и да смањује могућност опадања косе.

Одлазак код фризера не представља више само кратак процес шишања, већ вишесатно посвећивање стилу. Захваљујући оваквим стандардима потражње, понуде салона расту, а посао је свакако увек био тражен.

Према његовом искуству, фризери могу добро да живе од плате. У зависности од услуга које фризерски салон нуди, да ли су то мушки, женски или унисекс салони, свота новца која се заради пружањем различитих услуга може да буде позамашна.

Поред домаћих, све чешће се на сцени појављују и бербернице које долазе у Београд из иностранства, доносећи са собом нова искуства и другачије пословне моделе. Један од таквих примера је један од салона у Београду који је део руске франшизе, а који је у Београду отворен у марту. Светлана Фуженко (32), маркетиншки стручњак из Русије, која иза себе има живот у Москви и на Кипру, данас у Београду управља овим салоном заједно са супругом који се фризерством бави више од 15 година.

– Конкуренција нам није била проблем када смо први пут отворили. Највећи проблем са којим смо се сусрели била је локална бирократија. Салон ради одлично, што су показатељи и број муштерија и начин функционисања. Око 30 одсто клијената су Срби, 10 одсто туристи, а чак 60 одсто чине Руси, Украјинци и Белоруси. Како наводи Фуженкова, страни клијенти препознају бренд салона, док са гугл рецензијама и традиционалним препорукама настављају да шире свој круг клијентеле. Оно што издваја овај салон на тржишту јесте начин резервације – око половине термина се заказују онлајн, трећина путем телефона, а остали клијенти свраћају директно – каже она.

Цене, објашњава, оправдавамо добром услугом, због чега су и цене нешто више од просека, али упркос томе, интересовање не изостаје. Радници у салону долазе из разних земаља – Молдавије, Русије, Израела, а према речима Фуженкове, управо та разноликост чини услугу посебном.

– Мислим да се од посла фризера може добро живети. У Србији су трошкови знатно нижи него, рецимо, на Кипру, где сам живела, а стандард је далеко већи – додаје она.

Поред класичног шишања и сређивања браде, њен салон нуди и услуге фарбања, али и „камуфлирања”, посебне технике враћања седе косе у претходну нијансу, што је, како каже, веома тражена услуга. Иако су мушки фризерски салон, у њиховој понуди је и женско шишање. Временом  своју понуду услуга шире према потребама клијената – закључује Фуженкова.

Цене услуга берберница које су на локацијама строгог центра града откривају све већу разноврсност и софистицираност понуде за мушку популацију.

Класично шишање кошта 1.250 динара, када је реч о бради, бријање бритвом кошта 1.400 динара. Овакви ценовници указују на то да се мушко неговање све више перципира као целокупно искуство, а не само основна потреба, уз све већу понуду услуга које укључују релаксацију и стилизовање фризуре.