Александар Невски победио Стаљина

Русија је коначно добила свог идола. Ова ласкава титула припала је кнезу Александру Невском, великом војсковођи из 13. века, победнику многих битака, укључујући и оне против Швеђана на реци Неви, по којој је добио име, и једином свецу међу дванаест финалиста такмичења „Име Русије“.

Избор најзаменитије историјске личности Русије, организован од стране државне телевизије, трајао је пуних шест месеци. Публици је у старту понуђено чак 500 имена, да би њихов број потом био сведен на 50. У финале који је одржан прошлог викенда пробило се 12 личности.

Коначан поредак испао је по свему необичан. Александра Невског следили су Петар Столипин, председник владе из периода 1906-1911, совјетски лидер Јосиф Висарионович Стаљин, песник Александар Пушкин, цар Петар Први, предводник Октобарске револуције Владимир Иљич Лењин, писац Фјодор Достојевски, војсковођа Александар Суворов, научник Дмитриј Мендељејев, цар Иван Грозни, царица Катарина Друга и, као дванаести, цар Александар Други.

Према неким проценама, у гласању које је спровођено телефоном, Интернетом и СМС-ом, учествовало је безмало 50 милиона људи. У самом финалу свој глас је дало 2.888.523 Руса.

Гласање за „Име Русије“, које је обухватало личности од древних времена па све до првог руског председника Бориса Јељцина, обиловало је многим преокретима, а ни сам финале није протекао без несугласица у тумачењу резултата. Тако је у августу, у највећем јеку гласања, на прво место изненада избио Јосиф Стаљин. Овако добар пласман генералисимуса који је своје место у историји обезбедио, између осталог, и безбројним злочинима, изазвао је много коментара, од тога да се Русија поново окреће тоталитаризму до тврдњи да је реч о организованом гласању припадника Комунистичке партије РФ.

У септембру је сличну подршку добио кнез Александар Невски. Наиме, непосредно пред крај другог круга гласања, представници Савеза православних грађана предложили су да свети кнез постане небески покровитељ Федералне службе безбедности (бивша КГБ), а да његове речи „Ко на нас крене мачем, од мача ће погинути“ постану слоган службе.

Интересантно је да лист „Независима газета“ сматра да Александар Невски баш и не заслужује почасно звање „Име Русије“. Како пише лист, кнез је своје историјске победе остварио захваљујући томе што је био веома близак са монголским Татарима. Сем тога, његова победа у недељном гласању одјек је генијалног филма из стаљинске епохе „Александар Невски“ приказаног у оквиру такмичења. „То је само филмска уметност и ништа више.“

Ни Столипин није прошао много боље, за њега лист има тек следећи коментар: „Боље он него Лаврентиј Берија (шеф Стаљинове полиције) или Маљута Скуратов (живео у 16. веку), у сваком случају идеално би се уклопио у стаљинску вертикалу власти.“ Подсетимо, Столипин се, осим економских реформи и свог залагања за „контролисану демократију“, у историју уписао и захваљујући суровом односу према тадашњој револуционарној стихији. За његовог министровања стрељано је или обешено 2.200 револуционара најразличитијих опредељења.

Један од судија избора „Име Русије“, велики режисер Никита Михалков“, има, међутим, другачије мишљење. Да су Александар Невски и Столипин живели у истој епохи, „први би сасвим сигурно поставио другог на чело владе“, сматра Михалков.