Студија аустралијских истраживача о „Јадру”

У средишту глобалне потраге за критичним сировинама, где се геополитички интереси пре плићу са локалним изазови-- ма, пројекат „Јадар” све чешће привлачи пажњу међународне научне заједнице. Недавна студија, објављена на престижној академској платформи „Спрингер”, даје детаљну, вишеслојну анализу, постављајући овај пројекат као „студију случаја” за боље разумевање изазова савременог рударства.

Студију „Литијум на раскрсници: Геополитичке, економске и друштвеноеколошке сложености пројекта ’Јадар’ у Србији”, потписују истраживачи Владо Вивода и Јулија Логинова са Универзитета у Квинсленду. Аутори у уводу истичу да се „Јадар” не може сагледавати кроз само једну призму. То је, како наводе, „пројект са много лица” – истовремено ресурс будућности и изазов садашњости, стратешки адут и повод за јавне расправе, али и пример колико је тешко избалансирати интересе локалне заједнице, индустрије и међународне политике.

Пројекат „Јадар” представљен је као илустративан пример изазова са којима се суочавају савремени рударски пројекти, јер се налази у средишту такозване „минералне трилеме” – покушаја да се обезбеди поуздано снабдевање сировинама уз економску исплативост и очување животне средине.

„Главни изазов је у томе да се ниједна од ових компоненти не занемари зарад друге, јер би такав дисбаланс могао имати озбиљне последице – како по локалне заједнице и животну средину које су директно погођене рударењем, тако и по глобалне ланце снабдевања који зависе од ових сировина”, наводи се у студији.

Вивода и Логинова, обоје сарадници Института за одрживе минерале аустралијског Универзитета у Квинсленду, посебно наглашавају геополитичку димензију пројекта, истичући да се Србија налази у јединственој позицији – између интереса Европске уније, САД, Кине и Русије. Управо та вишеслојна позиција отежава доношење одлука, али и повећава важност пројеката попут „Јадра” за међународне актере.

Једна од кључних порука студије је да пројекат има изузетан значај за енергетску безбедност Европске уније. Недавна одлука Европске комисије да га уврсти у листу стратешких пројеката за ЕУ ван њених граница потврђује његову важност за европску минералну аутономију и остваривање циљева Зеленог договора. Аутори подсећају да се из јадарита не би добијао само литијум, већ и бор – такође критична сировина чија производња и снабдевање тренутно зависе од увоза.

Студија не доноси закључак о томе да ли пројекат треба реализовати или не, већ позива да се та одлука донесе на основу чињеница, анализе и поштовања свих укључених страна. Један од аспеката које су аутори анализирали је начин на који се о „Јадру” говори у јавности. Они указују на улогу дезинформација, кампање ширења страха и поједностављених порука које су, према њиховим налазима, допринеле поларизацији јавности и отежале вођење конструктивне расправе.

Зато је, како истичу, важно ослонити се на проверљиве податке, независне анализе и отворени дијалог у којем ће свака заинтересована страна – од локалних заједница до међународних организација – имати своје место.

Студија не игнорише друштвене и еколошке изазове пројекта „Јадар”. Напротив, наглашава да су управо они пресудни за његов даљи развој. Аутори позивају на транспарентност, укључивање заједнице и стално прилагођавање регулаторног оквира еколошким и друштвеним стандардима.

Посебан акценат стављен је на потребу да се у процесима одлучивања поштују ставови и очекивања локалне заједнице и да се одговори на питања о утицају на животну средину не дају кроз политичке поруке, већ кроз научно потврђене методе и процене.

„Јадар” је, како закључују аутори, истовремено локални рударски пројекат и глобални тест за енергетску транзицију, за односе између држава и способност друштва да води дебату о сложеним питањима на основу чињеница.

Додатну тежину овом пројекту даје чињеница да га је Европска унија уврстила међу стратешке пројекте изван територије ЕУ водећи се строгим критеријумима. Ова одлука потврђује да се пројекат „Јадар” може развијати у складу са европским еколошким и техничким стандардима, уз пуну транспарентност и поштовање међународних норми. Један од кључних услова за овај статус био је и да пројекат буде економски одржив и користан не само за Европу већ и за земљу домаћина – Србију.