Субота, 11.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дуга историја српске заједнице у Трсту

Наши примарни циљеви јесу очување језика, религије, културе и идентитета, јачање сарадње с матицом и промовисање српске заједнице у Италији
Дуга историја српске заједнице у Трсту
У цркви Светог Спиридона у Трсту( (Фото: Ж. Јовановић)

Историја Италије и Србије испреплетана је кроз векове. Част је истрајавати на овим везама, пријатељству, очувању нашег идентитета у овој динамичној земљи. Посебно имајући у виду да су западни медији последњих 30 година учинили много да наруше вековни углед српског народа, ширећи неистине и искривљујући стварност, каже за „Политику” Лидија Радовановић, председница Савеза Срба у Италији, са којом смо разговарали о мисији неговања односа српског и италијанског народа, односно активностима на којима истрајава са својим тимом сарадника, уз коментар:

– Наши примарни циљеви јесу очување језика, религије, културе и идентитета, јачање сарадње с матицом и промовисање српске заједнице у Италији. Дружења и контакти с матицом изузетно су важни јер учвршћују заједништво и преносе традицију на млађе генерације.

Међу манифестацијама које се издвајају се Дани српске културе, као и Смотра српског фолклора у Италији, која је после паузе током пандемије вируса корона поново покренута недавно гостовањем националног ансамбла „Коло", а у организацији Црквене општине из Трста и њеног председника Златимира Селаковића
Колико је важно дефинисати и спроводити програме представљања српске културе и уметности у Италији и иностранству? На чему посебно инсистира Лидија Радовановић, рођена Београђанка, која је у Трст дошла да студира и ту и остала да живи и ради, каже:

– Важно је прецизно дефинисати и доследно спроводити програме представљања наше културе, како бисмо очували идентитет и приближили српску уметност италијанској и међународној публици. Посебно инсистирамо на аутентичности и квалитету у свему што радимо и да то заинтересује младе Србе, друге или треће генерације.

Историја Србије и Италије дубоко је испреплетана, још од античких времена, када је на простору данашње Србије рођено 18 римских императора, што је темељ за дијалог и културну сарадњу.

– Наша сарадња са италијанским институцијама културе заснива се на међусобном уважавању, заједничким пројектима и промоцији универзалних вредности кроз уметност, језик и наслеђе. Кроз изложбе, концерте, трибине и партнерске програме радимо на томе да се српска култура представи Италији достојанствено и савремено, градећи мостове разумевања и пријатељства, каже Лидија Радовановић и додаје:

– Италијански народ је традиционално пријатељски настројен према Србима, посебно када нам је италијанска краљевска морнарица притекла у помоћ у Првом светском рату, а Трст је град који вековима спаја различите културе и народе. Српска заједница овде има дугу историју, допринела је трговини, уметности, здравству... Оно што нас повезује јесте отвореност, хришћански дух, поштовање традиције и жеља да заједно градимо мостове разумевања и сарадње.

Зачетак савременог развоја Трста почиње за време владавине цара Карла Шестог, који га је 1718. годином прогласио слободном луком. У таквим условима досељавали су се трговци и занатлије из разних делова Европе, укључујући првенствено Србе, Грке, Јермене, Јевреје, Швајцарце...

Већ 1736. у Трсту су стално настањени српски трговци из Херцеговине, Босне, Црне Горе и Далмације. Повељом Марије Терезије 1751. дозвољено је Грцима оснивање православне заједнице и изградња православног храма, посвећеног Светом Спиридону, којој су се Срби придружили и активно помогли.

Године 1756. основана је заједничка грчко-српска црквена општина, али због неслагања у вези с језиком богослужења долази до раздвајања 1782. године. Срби задржавају храм, али га због лошег тла руше 1861. године и одмах започињу градњу новог. Садашњи храм Светог Спиридона завршен је и освећен 1869. године, а пројектовао га је архитекта Карло Маћакини из Милана.

Срби у Трсту, поред храма, имају и српску школу „Јован Милетић”, библиотеку, црквени хор и српско гробље посвећено Светом Ђорђу.

Савез Срба у Италији је кровно удружење које окупља 12 културних и спортских удружења са територије Италије, пре свега из североисточног дела, где је присуство Срба најзаступљеније. Сачињавају га удружења: „Дуга” (Монтекио), „Градити будућност” (Тревизо), „Јелек” (Арзињано), „Круна” (Скио е Тиене), „Младост” ( Лониго), „Никола Тесла” (Удине), „Понтес Мостови” (Трст), „Слога српске дијаспоре” (Удине), „Слога” (Вићенца и Басано дел Грапа), „Свети Сава” (Валдањо), „Тамо далеко” (Брунико), „Вук С. Караџић” (Трст).

– Срби су у Италију масовно емигрирали деведесетих година прошлог века, у току и после распада бивше земље. Реч је о сународницима, не само из садашње Србије него и из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније. Поред Срба који живе у Трсту већ скоро три века, најбројнији Срби су у регији Венето, у околини града Вићенца, где их живи око 20.000, напомиње председница Савеза Срба у Италији уз нагласак да и те како сарађују са свих пет српских православних црквених општина у Италији: у Трсту, Вићенци, Милану, Риму и Удинама, Порћији и Тревизу, као и са њиховим свештеницима, за које је надлежно његово преосвештенство епископ Андреј Епархије Италије, Малте и Швајцарске.

Посебну пажњу, како каже, посвећују неговању српске допунске школе. Настава се одвија на 11 наставних места, углавном у просторијама црквених општина и удружења чланица.

– У оквиру хуманитарног рада имамо деценијску сарадњу са добротворном организацијом „Мајка девет Југовића” Епархије рашко-призренске и континуирану акцију за „Помоћ за Народне кухиње на Косову и Метохији”. Последње две године сарађујемо и са ХО „Косовско Поморавље” из Партеша у акцији „Купуј домаће, купуј са Космета”, пласирајући домаће производе са Косова и Метохије у Италији, како бисмо помогли младим породицама произвођачима да остану на Космету и опстану од свог рада – прича наша саговорница.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.