Одлазак великог доброчинитеља

Кад земаљски свет напусти једна таква, непоновљива личност, као што је био Ден Тана (1935-2025), тешко је пронаћи речи које би могле на прави начин да га испрате у вечну кућу. Као његов близак пријатељ, као неко ко је сведочио делићу његових доброчинстава, имам обавезу да нагласим да је његово право име Добривоје Танасијевић (добио га је истог трена када се из мајчине утробе просуо на једној ливади у Чибутковици) управо саздано од нечега неодвојивог од његовог бића: од доброте!

Добривоје, кога сада разни медији јефтино представљају као „чувеног америчког бизнисмена српског порекла”, своју неочекивану животну славу и невероватан утицај широм планете, посветио је пре свега – добрим делима! Зато ми у овом тужном часу прво пада на ум оно што је о њему рекао глумац Раде Шербеџија:

„Човек који не зна и не уме да мрзи. Човек који много даје, много и добија. Зато га тако често срећа походи, враћајући његовој доброти благост, ужитке, љубав… А он све то тако лепо и племенито зна да дели са другим људима. Добри Човек, са великим Ч, Ден Тана живи побратимство лица у свемиру”!

Ден Тана је често истицао да је водио „најлепши живот на кугли земаљској” (никада не би рекао – на земљи, на планети, већ увек – на кугли земаљској), ма колико његов пут у почетку био изузетно трновит (остао је без брата, оца и мајке пре свог 35. рођендана). Звезда водиља био му је фудбал, који га је у 17. години (као играча Црвене звезде) одвео далеко од Титове Југославије, преко Брисела, Хановера, Монтреала, све до Холивуда о коме је маштао као дечак са Зеленог венца, гледајући у биоскопу америчке филмове. Кажу да живот пише романе, али ово је више од тога: његова прва и највећа платонска љубав, глумица Џејн Вајмен, пола века касније делиће исто сто с њим у његовом ресторану у Холивуду.

Данас се свако опрашта од Дена Тане на свој начин. Амерички медији остају задивљени „Ден Танасом”, најбољим рестораном на Западној обали (неки њујоршки критичари тврде да је бољи чак и од „Тутса Шора” на Менхетну), који је купио 1964. године са капаром од једног долара (продао га 2009). „Варајети”, „Лос Анђелес тајмс” и „Холивуд рипортер” пишу да је преминуо „бивши глумац чији је ресторан био стециште највећих звезда Холивуда”.

И мада га је мајка Ленка заклела да бежи од кафане к’о ђаво од крста (због очевог педигреа) нека сила незадрживо га је одвукла међу угоститеље. Као 19-годишњак је, чудним сплетом околности, завршио у апартману изнад чувеног холивудског ресторана „Виле капри”, у којој је, захваљујући наклоности власника Пеција ди Амореа (Наполитанца који је као и он обожавао фудбал) проводио ноћи са Френком Синатром, Мерилин Монро, Џејмсон Дином, Натали Вуд, Ким Новак, Енџи Дикинсон, Робертом Вагнером… Мерилин Монро је једно вече позајмила његов апартман (који је делио са својим земљаком Богданом Шарићем), био је један од тројице људи који су последњи видели живог Џејмса Дина (Шарић, Ди Аморе и он су га из „Виле капри” испратили на трке у Салинасу) с којим је често играо шах.

После „Виле капри” некако се обрео у „Ла скали” (шездесетих година култни ресторан у Холивуду) где је два месеца, на молбу власника (Жан Леон) радио као „метреди”. Ту се још више зближио с великим холивудским именима, што му је знатно олакшало посао кад је отворио свој ресторан. „Ден Танас” се прочуо оног тренутка када се Ричард Бартон у емисији код Џонија Карсона јадао да као једна од највећих холивудским звезда не може да дође до резервације у том ресторану.

Кад је реч о холивудском гламуру, рецимо још само то да је Ден Тана први довео твист на Западну обалу (1962. године), као и нека чувена јела (међу њима је Цезарова салата, оригинални рецепт донео из Мексика, док је тамо био са глумцем Робертом Мичамом). Генерације најбољих америчких глумаца, певача, продуцената и бизнисмена били су његови пријатељи. Један од њих, глумац Џејмс Вудс, недавно је на свом профилу на Инстаграму објавио заједничку фотографију, а испод ње текст:

„Тренутак радости с мојим драгим, драгим Деном Таном. Играли смо голф три или четири дана у недељи и свађали се по читав дан. Онда бисмо отишли кући и пресвукли се. Касније бих долазио у ресторан, а онда бисмо седели и смејали се целу ноћ. Он је заиста јединствена особа, и ја га једноставно волим свим срцем. А „Дан Тана'с” је и даље један од највећих ресторана икада.”

Оног тренутка када је схватио да се урушава школски систем у Калифорнији (1972), са породицом се преселио у Лондон (ћерке Габријела и Катарина, прва супруга Андреа) у којем се вратио својој првој љубави, фудбалу. Био је први странац власник неког професионалног клуба у тој земљи (Брентфорд), ушао је у Извршни комитет Фудбалског савеза Енглеске, био саветник председника УЕФА Ленарта Јохансона…Иако је био човек са три пасоша (САД, Енглеска, Југославија-Србија) све време срчано је заступао интересе свог народа и своје земље. Његовим новцем школовало се стотине деце из наше земље, плаћена су многа лечења, операције, уговорени многи важни састанци који су мењали судбину људи, компанија, спортских институција, па и саме земље Србије (некада Југославије).

Захваљујући њему, УЕФА нас није избацила из свог чланства у априлу 1994, на Конгресу у Бечу, када је била припремљена перфидна ликвидација једног фудбалског савеза. Одлетео је из Лос Анђелеса, у време кад нико из Београда није могао да добије визу за улазак у Аустрију, и свог пријатеља Ленарта Јохансона убедио да се са дневног реда повуче избацивање Југославије. Крајем 1994. организовао је утакмицу између Бразила и Југославије, , на терену светског првака који је тим мечом прославио нову титулу. У тренутку кад су Бразилци могли да бирају противника, избор је – гле чуда – пао на земљу која је још била под санкцијама Уједињених нација. Низ таквих повластица нашем фудбалу донео је управо Ден Тана који је, с најмоћнијим човеком Холивуда, Луом Васерманом, организовао прес-конференцију у Лос Анђелесу, два дана пре почетка НАТО бомбардовања 1999, у нади да се тај злочин може спречити (тог дана говорили су и Владе Дивац и Карл Малден).

Пре два месеца, прослави његовог 90. рођендана у Београду, присуствовале су и личности које су водиле председничке кампање Џимију Картеру и Џорџу Бушу Старијем. На таквим догађајима откривате зашто је Ден Тана био човек већи од живота. Можда је то најбоље дефинисао наш легендарни кошаркаш Владе Дивац када је једном приликом рекао: „Тек у најмоћнијој земљи на свету, Америци, можете да схватите колико је Ден Тана велики човек”.

Поред свих срећа које су му се осмехнуле у животу (говорио је за себе да је „дете среће”) једна од највећих је то што је последње две деценије провео у браку са његовом Биљом.