Очев хоби претворио у царство олдтајмера

Ново Милошево – Очев хоби Чедомир Жеравица из Новог Милошева претворио је у царство олдтајмера. Трактори, разне старовременске машине, аутомобили и бројни старински предмети део су необичне поставке, јединствене у свету, која мами уздахе и буди сећања на нека стара времена.

Љубав према старим предметима, који су годинама у целости прикупљани на домаћем тлу, Чедомир Жеравица наследио је од оца Миливоја из Новог Милошева. Први пут је ова приватна колекција отворена за јавност још 1991. године, у наменски изграђеном индустријско-техничком Музеју „Жеравица”. Све је помало романтично јер приказује живот везан уз њиве, жито и велике породице, које су дане проводиле у пољима. Цела прича почиње куповином трактора „фордсон”. Лепотан је то који се поноси својим годинама.

– Све је кренуло од мог оца, који је хтео да купи један трактор који му је одузет приликом конфискације. Набавио га је, поставио у двориште, да га подсећа на то време. Али је приликом куповине видео да има сличних трактора који су били спремни да се продају у иностранству. Хтео је да их сачува, не знајући да је то културно добро, купио је, како се испоставило, петнаестак највреднијих трактора који се данас налазе у овом музеју – објашњава Чедомир.

У овом необичном возном парку има свега. Истина, нису толико брзи, а ни толико аеродинамични, јер је реч о олдтајмер тракторима, а таквих је у музеју у Новом Милошеву више од 180, свих боја, модела и година производње. А испред сваког стоји историјат о његовом настанку. Један од њих је и „харт-пар 30”, модел А, и произведен је 1920. године. Представља 14. примерак на свету. Давно је јездио житним пољима, а сада је један од најстаријих примерака у Музеју „Жеравица”.

– Да би такав један трактор довели у функционално стање, потребно је пуно ангажовања, времена, набавке и прављења делова, пошто више не могу да се купе. Потребно је и пуно новца, тако да то сада чека на ред – наводи Жеравица.

Наследивши очеву љубав према машинама, Чедомир је након школовања у Немачкој, поред развијања породичне радионице, некада малу збирку довео до нивоа угледне и јединствене у нашој земљи, али и свету. Поред тога, музеј садржи део етно-поставке са старим занатима, као и већу колекцију старих радио, ТВ и фотографских апарата.

– Горе, на галерији, имамо четрдесетак старих, заборављених апарата, где може да се види како су некада људи живели од свог рада. Имамо чак и један део мале фабрике која је радила уз помоћ трансмисије. Некада је био један мотор за целу фабрику и то смо имитирали и можемо да пустимо у рад, да се види како је функционисало – прича власник јединственог музеја.

Уз тракторе и разне старовременске машине, сви олдтајмер дивови стигли су из неког места у нашој земљи, попут прве парне машине. Произвео ју је „Ruston, Proctor and Co.” у енглеском Линколну.

– Ми то знамо, пошто смо доказали и испитали њено порекло. Произведена је 1884. године и најстарија је у регији – истиче Чедомир.

Импресивна колекција с временом се допуњавала, због чега се годинама улагало у проширење овог јединственог музеја. Од 2002. године први пут су аутомобили уврштени у поставку. Музеј „Жеравица” званично је уписан у регистар установа културе. Простире се на површини од око 1.700 квадратних метара, под кровом, док се на простору испред зграде музеја налази још седамдесетак изложених лимених гиганата, као и бројне пољопривредне машине.

Деке из Раковице

Збирку старих трактора допуњују домаћи примерци из наше најстарије Индустрије мотора „Раковица”. Сећање на једину фабрику у бившој Југославији са програмом развоја сопствених мотора чувају неки од најстаријих модела – „ИМР задругар дизел П2” из 1959. и „ИМР задругар 50/1 – ландини” из 1961. године. Друштво им прави ИМТ 555 из 1964, произведен у Индустрији мотора и трактора у Београду.