Херцеговачка Троја у мексичкој режији

Мостар – Ако не ископају пирамиде у Високом, у Габели ћемо почети тражити Троју, често се нашале Херцеговци који не желе ни бранити, али ни оповргавати тезу Мексиканца Роберта Салинаса Прајса да је древна Троја у Херцеговини, а не у Малој Азији. Прича о херцеговачкој Троји поново је актуелизована након више од двадесет година, а покренуо ју је управо Прајс који је 1985. дошао у мало херцеговачко место са сензационалним открићем да се Тројански рат, кога је у Илијади описао грчки песник Хомер, заправо одиграо на југу Херцеговине а не у Малој Азији, како тврди званична археологија. Стручњаци су још осамдесетих година 20. века одлучно демантовали наводе Мексиканца Прајса, а прича о Троји је све до пре две године била готово заборављена.

Прошле су године, а Габела, млетачка и турска тврђава, остала је на маргини привредних, политичких, туристичких и научних интереса. Трава, коров и драча прекрили су урушене зидове, мештани заборавили на Троју, а истраживач Прајс, мексички предузетник и хотелијер стварао је нова дела.

„Други људи имају другачија мишљења, но они не могу одговорити на питања које поставља Илијада”, казао је Салинас Прајс који је након двадесетогодишње паузе пре две године поново почео посећивати Херцеговину. Са собом је прошле године донео своју најновију књигу „Хомерови шаптачи”, која је наставак његових књига из 1985. „Хомерова слепа публика” и из 1992. „Хомеров географски атлас” и која, како тврди, доказује да нема сумње да је Троја у Габели.

На питање о којим се конкретним доказима ради, казао је како су стари народни плесови, који се и данас изводе у овом месту, идентични онима који су били карактеристични за народ Троје што говори о повезаности Троје и Херцеговине.

„Осим тога у својој књизи доказујем да је једино из Габеле могуће видети исту астрономску платформу какву описује Хомер у Илијади и Одисеји. Из Мале Азије се та платформа не види, а она је из Габеле јасна као дан”, тврди Прајс који је поручио мештанима Габеле да покрену археолошка истраживања на локацији Старог града. Тако се тројанска прича у мексичкој режији поново захуктала у Херцеговини. Не толико као пре двадесет година, али дотле да у туристичкој заједници овог места размишљају да поставе табле Габела-Троја.

У међувремену су у Хутовом блату недалеко од Габеле почела археолошка ископавања која су донела сензационална открића. У језеру на локалитету Десило пронађена су, како се претпоставља два илирска брода као и велики број амфора и других предмета. Председник Удружења „Троја Габела” Драгана Брадвица, каже да ова открића потврђују Прајсову теорију. „Кад је Прајс дознао да је међу низом предмета у Десилу пронађена и секира карактеристична за тројански период, узвикнуо је: 'Отварајте шампањац'!”, наглашава Брадвица. Водитељ археолошких истраживања у Хутовом Блату професорка Сњежана Васиљ каже како проналаске из Десила не може довести у контекст Троје. „Налази говоре да је реч о проналасцима из 3. и 4. века пре Христа и да је простор Десила и целе Херцеговине, археолошки јако занимљив”, прокоментарисала је Сњежана Васиљ. Људи од струке на причу о Троји само одмахују руком, једнако као и на приче о босанским пирамидама изнад Високог.

Иако Херцеговци сваку причу знају добро упаковати и продати, још увек се не усуђују гласно рећи да су им преци славни Тројанци. Можда Прајс који ће у Херцеговину доћи у априлу 2009. донесе неке нове уверљивије доказе. Успут није небитно споменути и то да су са Прајсом прошле године овај крај посетиле и његова супруга Марија Линда и сестра Мирам која се бави писањем сценарија за популарне мексичке сапунице.