Последњи бокељски мариниста

Последњи бокељски мариниста, академски сликар Борис Драгојевић ствара у импровизованом атељеу на 19. спрату Генексовог небодера у Београду. Борећи се са велеградском свакодневицом, неуморно слика окружен реликвијаром бокељских фетиша, копијом иконе Госпе од Шкрпјела, минијатурном макетом „цатаре”, картом подводног света Боке, крстом са Острога, пушћама за лов на лигње. Док са старог радија носталгично одјекују звуци „новог вала” из заборављених осамдесетих, чежњу за Боком објашњава речима: „И наши стари кад су ишли паробродима преко велике воде у Америку, Канаду, Аустралију носили су са собом крше или нешто што ће да их подсећа на крај.”

Ликовни је следбеник Василија Иванковића, најистакнутијег сликара мора и брода на источној обали Јадрана чије су слике од половине 19. века красиле капетанске палате и виле, а сада поморске музеје. Грађанин је бивше Југославије. Рођен на Цетињу, одрастао у Загребу и Сплиту, Факултет ликовних уметности и постдипломске студије завршио у Београду где живи не рачунајући летње месеце које посвећује Тивту и Боки. Ако крајичком ока погледате неку од његових слика, схватите да он Боку и не напушта.

„Бока је исходиште свега што радим. Све је кренуло када сам на академији завршио циклус Божанствене комедије и Дантеа Алигијерија. И њега сам ставио у контекст Скадарског језера и Боке. Када сам завршио постдипломске студије схватио сам шта ћу да сликам. Сликаћу Госпу од Шкрпјела. Радићу тај свој свет, тај мали Еден, то мало визуелног и менталног Раја”, прича Борис Драгојевић.

Лајтмотиви Борисовог сликарства су најпознатије перашко острво и Бабилонска кула.

„Госпа је за мене симбол не само Мајке Божије већ и симбол жене и живота на мору, али и неке лепе мажоретке у амбијенту топлог летњег дана кад мислиш да је све могуће. Бабилон је прича о великом окупљању, све оно што је било. Лепо и велико као наша Бока”, тумачи Борис.

Сликајући бокељске мотиве, последњи бокељски мариниста је сликао испод Госпе од Шкрпјела потонулу подморницу за коју је тек касније сазнао да је стварна и да је баш ту.

„Ради се о немачкој подморници коју су крајем Првог светског рата потопили Немци да не би доспела у руке савезника. Потопили су је испод саме Госпе где је највећа дубина тог дела Рисанског залива. И на улазу у Боку потопљена је француска подморница из Прве светскевојне са посадом. Можда се и она појави на некој мојој будућој слици”, прича Борис.

Кад се одвајам од слике обично се спријатељим са људима који постају власници, наставим да се дружим па сам постао и кум са некима од њих који вену за морем и Јадраном као и ја. Неки су из Боке, неки из Задра, а неки из Италије. Један из Италије ми је рекао да једино у Доминикани имају три-четири сликара као ја”, објашњава Борис.

Сада ради на слици великог брода „Монтенегро” са пирамидама, Госпом од Шкрпјела, светим Ђорђем и Бабилоном у позадини. Светли „Монтенегро”, светли Бабилон. До касно у ноћ светли и атеље у новобеоградском небодеру.