Poslednji bokeljski marinista

Poslednji bokeljski marinista, akademski slikar Boris Dragojević stvara u improvizovanom ateljeu na 19. spratu Geneksovog nebodera u Beogradu. Boreći se sa velegradskom svakodnevicom, neumorno slika okružen relikvijarom bokeljskih fetiša, kopijom ikone Gospe od Škrpjela, minijaturnom maketom „catare”, kartom podvodnog sveta Boke, krstom sa Ostroga, pušćama za lov na lignje. Dok sa starog radija nostalgično odjekuju zvuci „novog vala” iz zaboravljenih osamdesetih, čežnju za Bokom objašnjava rečima: „I naši stari kad su išli parobrodima preko velike vode u Ameriku, Kanadu, Australiju nosili su sa sobom krše ili nešto što će da ih podseća na kraj.”

Likovni je sledbenik Vasilija Ivankovića, najistaknutijeg slikara mora i broda na istočnoj obali Jadrana čije su slike od polovine 19. veka krasile kapetanske palate i vile, a sada pomorske muzeje. Građanin je bivše Jugoslavije. Rođen na Cetinju, odrastao u Zagrebu i Splitu, Fakultet likovnih umetnosti i postdiplomske studije završio u Beogradu gde živi ne računajući letnje mesece koje posvećuje Tivtu i Boki. Ako krajičkom oka pogledate neku od njegovih slika, shvatite da on Boku i ne napušta.

„Boka je ishodište svega što radim. Sve je krenulo kada sam na akademiji završio ciklus Božanstvene komedije i Dantea Aligijerija. I njega sam stavio u kontekst Skadarskog jezera i Boke. Kada sam završio postdiplomske studije shvatio sam šta ću da slikam. Slikaću Gospu od Škrpjela. Radiću taj svoj svet, taj mali Eden, to malo vizuelnog i mentalnog Raja”, priča Boris Dragojević.

Lajtmotivi Borisovog slikarstva su najpoznatije peraško ostrvo i Babilonska kula.

„Gospa je za mene simbol ne samo Majke Božije već i simbol žene i života na moru, ali i neke lepe mažoretke u ambijentu toplog letnjeg dana kad misliš da je sve moguće. Babilon je priča o velikom okupljanju, sve ono što je bilo. Lepo i veliko kao naša Boka”, tumači Boris.

Slikajući bokeljske motive, poslednji bokeljski marinista je slikao ispod Gospe od Škrpjela potonulu podmornicu za koju je tek kasnije saznao da je stvarna i da je baš tu.

„Radi se o nemačkoj podmornici koju su krajem Prvog svetskog rata potopili Nemci da ne bi dospela u ruke saveznika. Potopili su je ispod same Gospe gde je najveća dubina tog dela Risanskog zaliva. I na ulazu u Boku potopljena je francuska podmornica iz Prve svetskevojne sa posadom. Možda se i ona pojavi na nekoj mojoj budućoj slici”, priča Boris.

Kad se odvajam od slike obično se sprijateljim sa ljudima koji postaju vlasnici, nastavim da se družim pa sam postao i kum sa nekima od njih koji venu za morem i Jadranom kao i ja. Neki su iz Boke, neki iz Zadra, a neki iz Italije. Jedan iz Italije mi je rekao da jedino u Dominikani imaju tri-četiri slikara kao ja”, objašnjava Boris.

Sada radi na slici velikog broda „Montenegro” sa piramidama, Gospom od Škrpjela, svetim Đorđem i Babilonom u pozadini. Svetli „Montenegro”, svetli Babilon. Do kasno u noć svetli i atelje u novobeogradskom neboderu.