Чим напусти Србију, млеко јефтиније

Млеко произведено у Србији као да има чаробно дејство. Чим пређе границу, појефтињује. Слика је свуда иста - у БиХ, Црној Гори и Македонији производи из српских млекара јефтинији су него у нашем дворишту. Тако каже рачуница наших дописника, када тамошње цене изражене у домаћим валутама "преведу" у динаре. За обрачун је коришћен курс од 78 динара за евро.

После ценовног млечног пута по региону, поново се намеће већ годинама постављано питање да ли је "Салфорд", који је купио пет највећих млекара, монополиста у Србији, па отуда и више цене, или можда одговор треба тражити код највећих српских трговаца и њихових маржи, већих од оних код колега у окружењу. Истина је вероватно негде између.

Ту је и дилема да ли су тамошња тржишта више него наше отворена за конкуренцију. Све у свему, чини се да суседи из некада братских република на рачун наших потрошача пију јефтиније млеко.

Тако, на пример, литар дуготрајне "Имлекове" "кравице" са 2,8 одсто млечне масти у Црној Гори кошта 70 центи што је по текућем курсу у Србији готово 55 динара, док тај исти производ у српским трговинама кошта 72 динара по литру!? Јогурт истог произвођача у Црној Гори кошта 70, а у Србији 78,9 динара по литру.

У македонским трговинама, како јавља Миле Раденковић, нуди се мноштво производа из Словеније, Хрватске, БиХ и Србије. Млеко у тетрапаку "Новосадске млекаре", масноће 2,8 процената, у маркетима "Тинекс" кошта око 56 динара, док му је цена у продавницама "Скопског пазара" 52-53 динара. Исти производ "Битољске млекаре" кошта око 54 динара, "суботичко" је 57-58, а "шабачко" 52-53 динара. Млеко које се увози из Хрватске, у зависности од масноће, продаје се по цени од 61 динар, односно 70 и 110 динара. Јогурт из Србије кошта око 63 динара, из Хрватске 45 динара, из БиХ 39 динара, колика је и цена македонских произвођача.

У БиХ литар млека "Новосадске млекаре", како јавља наш дописник Светлана Душанић, кошта, прерачунато у српску валуту, око 55 динара, а "Имлеково" је око 63 динара. Исти производ "Бањалучке млекаре" стаје 53 динара, а хрватског "Дуката" је 61 динар.

Наш дописник Р. Арсенић из Загреба јавља да се у хрватским трговинама од прехрамбених производа из Србије нађе тек понешто. Само толико да се каже како није истина да за српску робу у Хрватској постоје "зидови". Они, међутим, постоје, а главни разлози нису "фрустрације из протеклог рата", већ изговор да се спречи долазак квалитетне и знатно јефтиније робе из Србије коју би грађани Хрватске због тога куповали. "Требало би се само сетити како су Хрвати са вуковарског подручја чим су могли да пређу границу Србије кренули масовно у гранична војвођанска места да купују чак и хлеб, као и остале прехрамбене производе, јер су били знатно јефтинији."

У Хрватској нема дуготрајног млека из Србије, а од млечних производа може се купити само кајмак произвођача "Златибор К" из Ужица. У дисконту "Врутак", где се у последње време редовно може наћи, млади кајмак у паковању од пола килограма кошта 640 динара, а зрели 675 динара, такође за паковање од пола килограма.

Мање млекаре из Србије своје производе не продају преко границе тако да од њих није могуће добити одговор да ли би и по којој цени у окружењу могли да их продају. Пређашња појава да је млеко из мањих млекара јефтиније ових дана не важи, а разлог за то је недостатак сировине проузрокован сушом. Директор Нишке млекаре Звездан Гавриловић каже да у понуди недостаје чак 30 одсто сировог млека због чега је у откупу настао прави хаос.

- Прерађивачи се боре за сировину, па зато морају скупље и да је плате. Отуда и све мањи простор за разлику у цени сировог и готовог производа. Разлике у цени тренутно могу да постоје само због паковања производа у брик или кесу, јер је прво паковање скупље - каже директор Нишке млекаре. Сличне одговоре добили смо и у млекарама у Лозници и Убу.

Овдашња економска филозофија по којој су мали јефтинији зато што су мали па имају некакве мање трошкове, не може да "држи воду" са становишта економије обима. По њој су, услед веће производње, трошкови по јединици производње нижи, тако да се и тиме "Салфорду" избија познати аргумент о великом систему и великим трошковима.