Čim napusti Srbiju, mleko jeftinije

Mleko proizvedeno u Srbiji kao da ima čarobno dejstvo. Čim pređe granicu, pojeftinjuje. Slika je svuda ista - u BiH, Crnoj Gori i Makedoniji proizvodi iz srpskih mlekara jeftiniji su nego u našem dvorištu. Tako kaže računica naših dopisnika, kada tamošnje cene izražene u domaćim valutama "prevedu" u dinare. Za obračun je korišćen kurs od 78 dinara za evro.

Posle cenovnog mlečnog puta po regionu, ponovo se nameće već godinama postavljano pitanje da li je "Salford", koji je kupio pet najvećih mlekara, monopolista u Srbiji, pa otuda i više cene, ili možda odgovor treba tražiti kod najvećih srpskih trgovaca i njihovih marži, većih od onih kod kolega u okruženju. Istina je verovatno negde između.

Tu je i dilema da li su tamošnja tržišta više nego naše otvorena za konkurenciju. Sve u svemu, čini se da susedi iz nekada bratskih republika na račun naših potrošača piju jeftinije mleko.

Tako, na primer, litar dugotrajne "Imlekove" "kravice" sa 2,8 odsto mlečne masti u Crnoj Gori košta 70 centi što je po tekućem kursu u Srbiji gotovo 55 dinara, dok taj isti proizvod u srpskim trgovinama košta 72 dinara po litru!? Jogurt istog proizvođača u Crnoj Gori košta 70, a u Srbiji 78,9 dinara po litru.

U makedonskim trgovinama, kako javlja Mile Radenković, nudi se mnoštvo proizvoda iz Slovenije, Hrvatske, BiH i Srbije. Mleko u tetrapaku "Novosadske mlekare", masnoće 2,8 procenata, u marketima "Tineks" košta oko 56 dinara, dok mu je cena u prodavnicama "Skopskog pazara" 52-53 dinara. Isti proizvod "Bitoljske mlekare" košta oko 54 dinara, "subotičko" je 57-58, a "šabačko" 52-53 dinara. Mleko koje se uvozi iz Hrvatske, u zavisnosti od masnoće, prodaje se po ceni od 61 dinar, odnosno 70 i 110 dinara. Jogurt iz Srbije košta oko 63 dinara, iz Hrvatske 45 dinara, iz BiH 39 dinara, kolika je i cena makedonskih proizvođača.

U BiH litar mleka "Novosadske mlekare", kako javlja naš dopisnik Svetlana Dušanić, košta, preračunato u srpsku valutu, oko 55 dinara, a "Imlekovo" je oko 63 dinara. Isti proizvod "Banjalučke mlekare" staje 53 dinara, a hrvatskog "Dukata" je 61 dinar.

Naš dopisnik R. Arsenić iz Zagreba javlja da se u hrvatskim trgovinama od prehrambenih proizvoda iz Srbije nađe tek ponešto. Samo toliko da se kaže kako nije istina da za srpsku robu u Hrvatskoj postoje "zidovi". Oni, međutim, postoje, a glavni razlozi nisu "frustracije iz proteklog rata", već izgovor da se spreči dolazak kvalitetne i znatno jeftinije robe iz Srbije koju bi građani Hrvatske zbog toga kupovali. "Trebalo bi se samo setiti kako su Hrvati sa vukovarskog područja čim su mogli da pređu granicu Srbije krenuli masovno u granična vojvođanska mesta da kupuju čak i hleb, kao i ostale prehrambene proizvode, jer su bili znatno jeftiniji."

U Hrvatskoj nema dugotrajnog mleka iz Srbije, a od mlečnih proizvoda može se kupiti samo kajmak proizvođača "Zlatibor K" iz Užica. U diskontu "Vrutak", gde se u poslednje vreme redovno može naći, mladi kajmak u pakovanju od pola kilograma košta 640 dinara, a zreli 675 dinara, takođe za pakovanje od pola kilograma.

Manje mlekare iz Srbije svoje proizvode ne prodaju preko granice tako da od njih nije moguće dobiti odgovor da li bi i po kojoj ceni u okruženju mogli da ih prodaju. Pređašnja pojava da je mleko iz manjih mlekara jeftinije ovih dana ne važi, a razlog za to je nedostatak sirovine prouzrokovan sušom. Direktor Niške mlekare Zvezdan Gavrilović kaže da u ponudi nedostaje čak 30 odsto sirovog mleka zbog čega je u otkupu nastao pravi haos.

- Prerađivači se bore za sirovinu, pa zato moraju skuplje i da je plate. Otuda i sve manji prostor za razliku u ceni sirovog i gotovog proizvoda. Razlike u ceni trenutno mogu da postoje samo zbog pakovanja proizvoda u brik ili kesu, jer je prvo pakovanje skuplje - kaže direktor Niške mlekare. Slične odgovore dobili smo i u mlekarama u Loznici i Ubu.

Ovdašnja ekonomska filozofija po kojoj su mali jeftiniji zato što su mali pa imaju nekakve manje troškove, ne može da "drži vodu" sa stanovišta ekonomije obima. Po njoj su, usled veće proizvodnje, troškovi po jedinici proizvodnje niži, tako da se i time "Salfordu" izbija poznati argument o velikom sistemu i velikim troškovima.