Аустралијски скок скроз удесно

Специјално за „Политику”

Јелица Бјеловић Бујас

Мелбурн – Талас протеста против масовне имиграције широм земље показатељ је све веће забринутости Аустралијанаца због погрешне политике владе на том плану. Највећи скупови одржани су у Мелбурну и Сиднеју. Организатори су се оградили од екстремистичких појединаца наводећи да је преусмеравање фокуса на њих начин на који политички естаблишмент настоји да дискредитује истинске проблеме Аустралијанаца. Поједини политички лидери и аналитичари упозоравају да би овакви протести могли постати легло мржње. Иако су углавном јединствени у у осуди случајева расизма на скуповима, њихове оцене о узроцима проблема и порукама које су послате са протеста се фундаментално разликују, али је чињеница да резултати сондирања јавног мњења показују да већина Аустралијанаца сматра да је стопа имиграција превисока.

Министар унутрашњих послова Тони Берк назвао је протесте „неаустралијским” и осудио насиље и расизам. Уочи скупова одржаних прошле недеље, портпарол опозиције за унутрашње послове Џејмс Патерсон је у интервјуу за Скај њуз истакао да разуме забринутост грађана по питању имиграције, али је сугерисао да избегавају скупове на којима ће вероватно бити присутни и неонацисти нагласивши да марширање заједно с њима не доприноси друштвеној кохезији.

Дан након протеста, премијерка Викторије Џасинта Алан најавила је да ће у координацији с полицијом те аустралијске државе бити формирана радна група која треба да истражи кривична дела мотивисана мржњом током претходног викенда, као и шире питање радикализације крајње деснице. Убрзо након тога била је приморана да прекине конференцију за новинаре у западном Мелбурну, после вербалног напада Томаса Суела, лидера крајње деснице. Суел, који се такође обратио демонстрантима прошле недеље, касније је ухапшен заједно са два сарадника, због напада на активисте у Кампу суверенитета Абориџина у Мелбурну.

Премијер Ентони Албанезе, када га је посланик Боб Катер у парламенту упитао о утицају имиграције на економију и шта лабуристи планирају да ураде по том питању, потврдио је подршку своје владе „разноликој Аустралији” истичући да је та земља данас сасвим другачија него у време политике „беле Аустралије” Према његовим речима, разноликост представља снагу и извор глобалних економских могућности земље.

Лидерка савезне опозиције Сузан Леј је истакла да су демонстранти генерално имали добре намере, али да је њихова порука била у сенци насилних неонациста, који су, како је рекла, „проповедали мржњу и расизам”. Додала је да је коалиција спремна да сарађује са владом како би се обновила друштвена кохезија.

Сенаторка Џеки Ламби назвала је насилне протесте „неаустралијским” и рекла да они не помажу у решавању ниједног стварног проблема. Међутим, посланик Мет Канаван окривио је владину имиграциону политику за гурање људи ка екстремним ставовима.

Међу присутнима на протестима била је и сенаторка Полин Хенсон из странке Једна нација, која се обратила окупљенима испред зграде парламента у Канбери, захтевајући смањење миграције и осуђујући спровођење „воук” идеологије у школама. Независни посланик Боб Катер, који је такође учествовао на протесту, довео је у питање дугорочну миграциону стратегију владе.

Стручњак за тероризам Леви Вест са Аустралијског националног универзитета упозорио је да су скупови какви су одржани прошлог викенда идеалне платформе за регрутовање радикалних група, посебно када су прикривени под ширим јавним незадовољством. А то незадовољство и бес проузроковани су не само имиграционом политиком – растући трошкови живота, висока инфлација, девалвација националне валуте, цене некретнина које су међу највишим у свету – већ су и главни фактори који генеришу фрустрацију народа Аустралије.

Примера ради, оброк у „Мекдоналдсу” кошта двоструко више него у САД, а трошкови становања у неким областима равни су том издатку у Њујорку. „Многи криве лошу имиграциону и економску политику за кризу, која је мноштво грађана гурнула у финансијски стрес и социјално незадовољство”, примећује Аустралијанац Грегори Копли, председник Међународног удружења за стратешке студије са седиштем у Вашингтону.