Север и југ

Да ли се држава Србија, баш онако како је пре неколико година бојажљиво прогнозирано, дели на богати север и сиромашни југ? Да ли се разлике између појединих делова наше земље повећавају, потврђујући ту суморну прогнозу да ће се у Војводини, Београду, малом делу Посавине и тек понегде у Шумадији ипак моћи добро да живи, а да ће се у свим осталим српским подручјима једва преживљавати?

Ова питања наметнула су се на почетку још једне календарске године зато што је обелодањено колико је привреда овог дела земље слаба и неразвијена и пошто је званично саопштено да стандард грађана од Бубањ потока до Бујановца и од Пирота, Зајечара и Неготина до Копаоника стално пада и све је нижи. Свакако и због тога што расте број незапослених и што су се црни облаци надвили и над оно мало фабрика и предузећа који још постоје.

Одавно је речено да је статистика лепа само ако је лажна. Посезање за истином доноси и праву, али последњих година и тужну слику све сиромашнијег југа и југоистока Србије. Пред новогодишње празновање, које никада није било скромније, у Центру пореске управе у Нишу (у земљи постоје још у Новом Саду, Београду и Крагујевцу) саопштено је да је 37 организационих јединица у централном, јужном, југозападном и југоисточном делу земље прикупило најмање новца – мање од десет одсто свих пореских прихода у земљи. А пре само неколико година нишки центар убирао је више од петине укупних пореских прихода у Србији.

Последњих дана претходне године саопштено је, такође, да је Ниш, на основу зарада и стандарда својих грађана, пао на 75. место листе општина и градова у земљи. То је за још пет места ниже него, на пример, у октобру 2008. године. Пре две и по деценије Ниш је по стандарду био међу првих десет градова у оној великој СФРЈ, а пре петнаестак година у врху градова и општина СР Југославије.

Број незапослених је посебна прича: у Нишу, на тржишту рада, налази се око 40.000 људи, од којих 16.000 оних који никада и нигде до сада нису радили, а сви остали су изгубили посао. На листи чекања за радно место чак су и један доктор наука, десетак магистара, на стотине факултетски образованих и стручних – инжењера, лекара, економиста, професора...

На подручјима више општина на српском југу и југоистоку нема ниједног привредног субјекта или регистрованих има тек толико да се на прсте једне руке могу избројати.

У запостављеним крајевима, запуштеним подручјима и код већине од скоро три милиона становника као права новогодишња шала прихваћена је препорука највиших државних функционера и органа о штедњи и стезању каиша. Јер нема се од чега издвојити за штедњу, чак и кад би се хтело.

На сиромашном југу Србије једино што је извесно је велика неизвесност. И ишчекивања хоће ли се неко сетити оних који једва преживљавају.