Свако звоно телефона буди наду

Милана Копил, Удружење „Заједно за нови живот”

Ћерка сам једног Љубинка, храброг оца и супруга који се са својих 35 година разболео од гломерулонефритиса месангиопролифератива – бубрежне инсуфицијенције и завршио на дијализи. Тада је већ био отац троје мале деце и остварен у својој професији као виши медицински техничар. Ишао је три пута недељно на дијализе уз свакодневни рад и пуно радно време.

После напорних 10 месеци, уз много дијализа, анализа, претрага и контрола, добио је бубрег од своје мајке и његов живот се вратио у нормалу. Захваљујући тиму лекара и сестара са Војномедицинске академије (ВМА), мој отац је добио нов живот 2002. године и вратио се свакодневним активностима. Наша породица је опет имала здравог сина, супруга и оца.

Како се каже да све лепо, нажалост, има и крај. Тако је ковид 2022. године био „главни кривац” што је мој отац по други пут завршио на дијализи, три пута недељно по пет сати, на којој је и дан-данас.

Од тог дана више ништа није исто и наш стуб породице се претворио у највећи страх и стрепњу. Одлазак на сваку дијализу у нама буди неизвесност и немоћ.

Његова докторка са ВМА Јелена Тадић га је упутила, дала му ветар у леђа да одради потребне припремне анализе и да се стави на листу за кадаверичну трансплантацију, што је он и учинио. Од тада је прошло више од две године и био је позиван два пута, али су подобнији пацијенти били усрећени за нов живот.

На свако звоно његовог телефона у нама се буди нада да је то његов најважнији позив и да је то почетак његовог трећег живота, али, нажалост, и даље звони безуспешно.

Овим путем желим да изразим највећу могућу захвалност у име других ћерки, чији је отац њиховим чином донорства опет рођен.

Туга и немоћ испуњавају наш дом, али нас не напушта нада и маштање да ћемо једног дана опет бити срећна породица и да ће наш отац и супруг опет бити здрав и да ћемо шампањцем наздравити тај најсрећнији тренутак, без рачунања колико ће течности унети новим животом.

Бити донор у ситуацији док се један живот угасио, а њиме рађа нових и до осам живота, један је од најхуманијих чинова и не познаје верске, политичке и географске границе. Сваки отац треба да буде срећан са својом децом, а породица да буде на окупу. Зато, будите донор, до тебе је и важно је…

Веома важну улогу имају Удружење пацијената „Заједно за нови живот” и приче о трансплантацији органа.

Трансплантација органа је медицинска процедура која подразумева замену нефункционалног (болесног, оболелог) органа новим органом путем хируршке интервенције, у којој се ткиво или орган пресађују са једног дела тела особе на други (на пример, кожа) или са једне особе (донор) на другу (прималац) – када су у питању солидни органи.

„Заједно за нови живот” је невладино и непрофитно удружење грађана основано 2017. године, с фокусом на подршку трансплантираним пацијентима, особама на листама чекања за трансплантацију органа и њиховим породицама. Мисија удружења је пружање подршке, едукације и заговарање за побољшање у систему трансплантације у нашој земљи. Један од кључних циљева удружења је информисање јавности о важности донирања органа и ткива, те подизање свести о значају регистрације као донатора. Зато су важне едукативне кампање, јавни догађаји и радионице, како би се допринело стварању позитивне атмосфере око донирања органа и спасавања живота.

Кроз своје активности, Удружење промовише солидарност, размену искустава и међусобну подршку међу члановима. Организују се и састанци, друштвени догађаји и групише се онлајн заједница како бисмо омогућили пацијентима да се повежу, поделе своје приче и савете, као и да пруже подршку једни другима.

Приредила Данијела Давидов Кесар