Svako zvono telefona budi nadu

Milana Kopil, Udruženje „Zajedno za novi život”

Ćerka sam jednog Ljubinka, hrabrog oca i supruga koji se sa svojih 35 godina razboleo od glomerulonefritisa mesangioproliferativa – bubrežne insuficijencije i završio na dijalizi. Tada je već bio otac troje male dece i ostvaren u svojoj profesiji kao viši medicinski tehničar. Išao je tri puta nedeljno na dijalize uz svakodnevni rad i puno radno vreme.

Posle napornih 10 meseci, uz mnogo dijaliza, analiza, pretraga i kontrola, dobio je bubreg od svoje majke i njegov život se vratio u normalu. Zahvaljujući timu lekara i sestara sa Vojnomedicinske akademije (VMA), moj otac je dobio nov život 2002. godine i vratio se svakodnevnim aktivnostima. Naša porodica je opet imala zdravog sina, supruga i oca.

Kako se kaže da sve lepo, nažalost, ima i kraj. Tako je kovid 2022. godine bio „glavni krivac” što je moj otac po drugi put završio na dijalizi, tri puta nedeljno po pet sati, na kojoj je i dan-danas.

Od tog dana više ništa nije isto i naš stub porodice se pretvorio u najveći strah i strepnju. Odlazak na svaku dijalizu u nama budi neizvesnost i nemoć.

Njegova doktorka sa VMA Jelena Tadić ga je uputila, dala mu vetar u leđa da odradi potrebne pripremne analize i da se stavi na listu za kadaveričnu transplantaciju, što je on i učinio. Od tada je prošlo više od dve godine i bio je pozivan dva puta, ali su podobniji pacijenti bili usrećeni za nov život.

Na svako zvono njegovog telefona u nama se budi nada da je to njegov najvažniji poziv i da je to početak njegovog trećeg života, ali, nažalost, i dalje zvoni bezuspešno.

Ovim putem želim da izrazim najveću moguću zahvalnost u ime drugih ćerki, čiji je otac njihovim činom donorstva opet rođen.

Tuga i nemoć ispunjavaju naš dom, ali nas ne napušta nada i maštanje da ćemo jednog dana opet biti srećna porodica i da će naš otac i suprug opet biti zdrav i da ćemo šampanjcem nazdraviti taj najsrećniji trenutak, bez računanja koliko će tečnosti uneti novim životom.

Biti donor u situaciji dok se jedan život ugasio, a njime rađa novih i do osam života, jedan je od najhumanijih činova i ne poznaje verske, političke i geografske granice. Svaki otac treba da bude srećan sa svojom decom, a porodica da bude na okupu. Zato, budite donor, do tebe je i važno je…

Veoma važnu ulogu imaju Udruženje pacijenata „Zajedno za novi život” i priče o transplantaciji organa.

Transplantacija organa je medicinska procedura koja podrazumeva zamenu nefunkcionalnog (bolesnog, obolelog) organa novim organom putem hirurške intervencije, u kojoj se tkivo ili organ presađuju sa jednog dela tela osobe na drugi (na primer, koža) ili sa jedne osobe (donor) na drugu (primalac) – kada su u pitanju solidni organi.

„Zajedno za novi život” je nevladino i neprofitno udruženje građana osnovano 2017. godine, s fokusom na podršku transplantiranim pacijentima, osobama na listama čekanja za transplantaciju organa i njihovim porodicama. Misija udruženja je pružanje podrške, edukacije i zagovaranje za poboljšanje u sistemu transplantacije u našoj zemlji. Jedan od ključnih ciljeva udruženja je informisanje javnosti o važnosti doniranja organa i tkiva, te podizanje svesti o značaju registracije kao donatora. Zato su važne edukativne kampanje, javni događaji i radionice, kako bi se doprinelo stvaranju pozitivne atmosfere oko doniranja organa i spasavanja života.

Kroz svoje aktivnosti, Udruženje promoviše solidarnost, razmenu iskustava i međusobnu podršku među članovima. Organizuju se i sastanci, društveni događaji i grupiše se onlajn zajednica kako bismo omogućili pacijentima da se povežu, podele svoje priče i savete, kao i da pruže podršku jedni drugima.

Priredila Danijela Davidov Kesar