Наш добри Амфилохије

Нема разлога да се љути „наш добри Рифат Фејзић”, реис Исламске заједнице у Црној Гори, што му многи честитају Божић, рекао је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Објашњавајући зашто је логично оно што је сваком нелогично – да се муслиманима честита хришћански празник – позвао се Амфилохије и на Куран, и на прву прославу Божића у Ираку, и на џамију у славу Христа у Сирији. Још је Амфилохије пред читање Божићне посланице у храму Светог Христа у Подгорици стигао да зачуђено дода да је Фејзићева реакција „занимљива” и констатовао да он не зна зашто је Фејзић тако (љутито) реаговао на честитке које добија.

И пошто је показао толико „разумевања” за припадника друге вероисповести, наш добри Амфилохије је у посланици позвао на мир, љубав и помирење. А судећи према гневним реакцијама читалаца у „Дневном авазу”, муслиманима после овог тумачења баш и није до помирења. Бар не са Амфилохијем.

Фејзић се, истини за вољу, због тих честитки заправо, како је сам рекао, није наљутио. Само је тражио од црногорских институција да убудуће Исламској заједници не честитају Божић, јер га ислам не признаје као свој верски празник. И додао да би требало „да се познајемо” и „да се зна ко шта слави”. Фејзићев захтев у неким другим околностима био би заправо кратко сведочанство о бирократској глупости због које би неки чиновник у најгорем случају могао да буде кажњен прекорним погледом. Али у тим другим околностима нема нашег доброг Амфилохија. Наш добри Амфилохије као да се придржава начела извештавања најутицајније светске телевизије – ако нема проблема, ти их створи.

Зато се Амфилохије увек и огласи када је реч о питањима светог. Није ли управо наш добри Амфилохије био тај који је ономад открио да „Ролингстонси” нису светска рок атракција и део модерне културе него „безбожна група” која пева „демонске песме”? Да ли би без њега сазнали да је ТВ Б92 „најнецрквенија телевизија на Балкану”? Није ли зато забранио владици Григорију – пардон, препоручио Григорију – да не гостује на тој телевизији, на којој је требало да прича о неким мање светим питањима, као што је стање у СПЦ?

Можда је поводом тих честитки Амфилохије у духу хришћанства могао Фејзићу да каже коју утешну реч – макар да је реч о незлонамерној грешци. Можда је могао да се запита шта би било кад би Српска православна црква и њен патријарх били затрпани честиткама за Бајрам. Можда би у име пријатељских односа између исламске и хришћанске заједнице могао да уради оно што је препоручио Григорију – да не говори о честитању Божића следбеницима пророка Мухамеда.

И – било би добро да наш добри Амфилохије не покуша да изглади ствари са Фејзићем. Јер би у помиритељску посету могао да иде с печеном гудом под мишком.