Нема снажног друштва без здравих жена

Женски Центар Милица, као члан Европске мреже за заступање удружења пацијената са гинеколошким карциномима је ове године седми пут обележио Светски дан гинеколошке онкологије покретањем кампање „Не без ње” посвећене превенцији рака дојке и гинеколошких карцинома, са циљем да подигне свест о важности редовних прегледа и пружи подршку женама широм Србије.

- Кампања истиче да ниједно друштво не може бити снажно без здравих жена, те да свака породица и заједница имају улогу у очувању женског здравља. „Не без ње“ је мисија да не пристајемо на свет у којем се жене губе због стигме, табуа или недостатка подршке” - каже Весна Бонџић, председница Женског центра Милица.

Ова кампања је подршка напорима да национални скрининг програм за рак дојке и грлића материце буде успешнији и зато је у центар кампање стављен сајт nebeznje.rs на коме можете добити све информације о скринингу дојке и грлића материце.

Министарство за родну равноправност, спречавање насиља над женама и економско и политичко оснаживања жена пружиће подршку удружењима цивилног друштва како би заједно радили на подизању свести и на едукацији у различитим здравственим проблемима који, пре свега, погађају различите вурнабилне групе.

- Оно на чему ћемо ове године радити је такође и финансирање удружења и пројеката, и за то смо издвојили 101 милион динара захваљујући којима ћемо финансирати 104 удружења цивилног друштва - рекла је доц. др Валентина Опанчина и додала да је важно улагање државе али и подизање свести о превенцији, лечењу, као и разбијање стигаматизације оболелих.

Кроз скрининг, различите кампање, едукацију, сви заједно треба да радимо на томе да разбијемо стигматизацију оболелих од карцинома, омогућимо да се о болести разговара отворено и да жена може да потражи помоћ од свог изабраног лекара, истакла је др Опанчина.

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“  из 2022. године, дијагностиковано је 4.500 новооболелих од малигних карцинома дојке, а од ове болести умрло је 1.650 жена. Од рака грлића материце оболело је 1.000 жена, а битку изгубило 400, од карцинома тела материце оболелело је 900, преминуло 270 жена, а од од рака јајника оболело је 750, а умрло 400 жена.

- Превенција подразумева све мере и активности усмерене на спречавање  и рано откривање болести, као и на област лечења и рехабилитације свих оболелих. Канцеларија за рано откривање и скрининг рака бави се  секундарном мером првенцијем, односно раним откривањем малигних болести - рекла је др Тамара Наумовић из Института „Батут” и навела да је прошле године позвано на скрининг грлћа материце више од 100.000 жена, а одазвало се 60.000.

- Одзив је био велики, могао би бити и већи. Код 3.304 жене откривена су предмалигна стања - рекла је др Наумовић.

- Иако се о томе стално говори, треба поновити да нездрава исхрана -гојазност, седећи начин живота, недостатак физичке активности су велики фактори ризика. На пример, 30 одсто је повећана учесталост карцинома дојке, дебелог црева и ендометријума код људи који обављају седећи посао, који немају физичку активност - навела је проф. др Весна Кесић, гинеколог-онколог.

Ако се болест на време открије, могућност да се излечи је велика, али, према истраживањима, само 20 одсто жена у Србији иде на редовне гинеколошке  прегледе и то је нешто против чега морамо заједно да се боримо, да подигнемо свест код жена, истакла је др Кесић.

- Током последњих пет година улагање у иновативне лекове у Србији порасло је за 80 одсто и то је добра вест – рекао је др Бојан Тркуља, директор Удружења произвођача иновативних лекова ИНОВИА и додао да иако су то значајни резултати, да бисмо ишли у корак са савременим терпаијама, потребно је много више.

Пре свега, истиче Тркуља, потребно је задржати континуитет и проширити Позитивну листу лекова, јер се сваке године на тржишту појави 40-50 нових лекова.

- Ако имамо болести за које већ имамо снажна оружја, као што то данас захваљујући иновативним лековима имамо, морамо сви заједно да урадимо више - истакао је др Тркуља и додао да бисмо постигли то да идемо у корак са савременим терапијама, да стигнемо или престигнемо земље из региона, потребно је издвојити један одсто из укупног здравственог буџета за проширење листе иновативних лекова.

Удружење ЖЦ Милица, које се ангажује на едукацији жена, за то да скрининзи буду доступни, да жене имају с ким да поделе своје искуство, да добију подршку у тој својој борби, допринело је да се велики број њих јави на прегледе али и да се скоро 20 иноватвних лекова нађе на Позитивној листи.

Кроз информисање, охрабривање и стварање навика превентивних прегледа, кампања „Не без ње“ жели да разбије стигму око болести и покаже да заједништво, подршка и отворен разговор могу спасити животе. На конференцији која је окупила лекаре представнике државних институција и пацијенте истакнуто је да је по смртности од карцинома дојке Србија на водећем месту у Европи а кад је реч о  гинеколошким малигнитетима, када посматрамо карцином јајника, грлића и тела материце збирно, погађају више од 4.000 жена у Србији годишње. Овиме се значајно приближавају карциному дојке, као најчешћем женском карциному. По смртности од карцинома дојке Србија је нажалост међу водећим земљама у Европи и унапређење скрининга би допринело смањењу смртности.
Посебно је забрињавајућа пројекција раста смртности од карцинома тела материце у Европи у следећих 25 година, што додатно потенцира значај унапређивања свих сегмената здравствене неге, како бисмо помогли овим пацијенткињама, како превентивних метода, тамо где су оне могуће, тако и адекватног збрињавања већ оболелих пацијенткиња.

Ризик за настанак карцинома грлића материце у Србији је већи у односу на друге европске земље, а упркос томе што је ово једини гинеколошки малигнитет који је у великој мери превентабилан, ризик од умирања је двоструко већи у односу на већину других европских земаља.  На данашњој конференцији истакнуто је да превенција, која укључује и ХПВ вакцинацију, која је бесплатна за девојчице и дечаке од 9-19 година и скрининг који укључују за сада само Папаниколау тест су кључни за карцином грлића материце и овим методама можемо значајно утицати на рану дијагностику ове болести.

С друге стране, за карциноме јајника и тела материце још увек не постоји ефикасан скрининг и болест се најчешће открива тек када се појаве јасни симптоми, што је у случају карцинома јајника додатно отежано, с обзиром на неспецифичност симптома.

Само негде око 13 до 27 одсто пацијенткиња са дијагнозом узнапредовалог карцинома јајника доживи период од 5 година. Код 80 одсто пацијенткиња са овом дијагнозом које су примиле само хемиотерапију болест прогредира.

Групација пацијенткиња са метастатским карциномом грлића материце, нажалост, као једину терапијску опцију и даље има само хемио и радиотерапију. Када је у питању карцином тела материце, болест са растућом смртношћу, лечење болести у раним стадијумима углавном даје боље резултате, док су нам за узнапредовале стадијуме болести потребне нове и ефикасније терапијске опције, сада регистроване и у Европи и код нас.

На данашњој конференцији закључено је да, паралелно са јачањем програма превенције и раног откривања, кључно је да се обезбеди и доступност молекуларних тестирања и лечење циљаним и имунолошким терапијама. На тај начин женама оболелим од рака јајника, грлића и тела материце, пружила би се шанса за дужи и квалитетнији живот, упоредива са оном коју имају пацијенткиње у другим европским земљама.