Огледало војске и друштва

Традиција или поводи одржавања војних па рада на тлу Кнежевине и Краљевине Србије,- потом Југославије и данас, после свега, Републике Србије, имали су различите поводе.

Параде су биле декор крунисања, обележја нетом извојеваних победа, њихових каснијих комеморација о јубиларним годишњицама, обележја празника или рођендана краљева. Одржаване су на копну и мору после успешно завршених вежби или маневара. Две су одржане у Београду под окупацијом, поздрављене од владе под управом генерала Недића, „надгледане” од представника окупационе управе.

Параде су у том дугом периоду поред војног дела имале и цивилни где су се појављивале високе политичке делегације града и државе, академици, универзитетски професори, верски достојанственици, представници покрајина и народ у ношњама. Касније, после 1945. учествују и представници радних колектива, друштвених и омладинских организација, пионири.

Пракса у Србији и Југославији није била мимо света, али војне параде и маневри су пре били замишљени као фактор одвраћања од могућих агресија и подизање духа отпора и родољубља код становништва. Марширања као претња пре су карактерисала империјалне силе 19. и 20. века. Данас се велике силе такође надгорњавају и шаљу поруке о технолошким иновацијама и средствима у масовној производњи.

Војску је у Србији чинио народ који је стварао и ширио савремену српску државу кроз ратове и бранио своју слободу. Из тога је произилазило поштовање те институције као традиционалног стуба државности и идентитета. Други стуб је свакако била његова црква која га је одржала док није било народне државе, само успомена на њу.

Политичке борбе и надгорњавања у историји и традицији Србије познавали су праксу коју пратимо и у скорије време па и поводом скорашње параде. То је покушај да се војска представи као „стуб режима”, као „владарска”, а не народна, као економски штетна по друштво и стандард грађана. Било је и „умних” позива да је треба укинути. Ово може представљати просту демагогију оних који би да руше не само тренутну власт него и државу саму, тачно ценећи да је она последња утока реда и опстанка. Ако отклонимо да се ради о демагогији и завођењу грађана, онда је реч о потпуном непознавању карактера ове институције која се не може створити преко ноћи.

Када је Србија у питању, поред ранијих парада учесника ратова за ослобођење 1876–1878, славолука и цвећа, већ 1884. године било је прописано да се општенародни празници и државне светковине прослављају у целој земљи, тамо где су постојали гарнизони, уобичајеним церемонијалом и војном парадом. Војне параде су одржаване и у дане пуковских слава и у другим приликама. Параде су, на пример, приређиване и поводом доласка истакнутих личности у посету Србији. Тако је на Бањици, тачније Бањичком пољу, одржана војна парада пред краљем Миланом и румунским краљем Каролом 19. августа 1884. године. Београд је некада био сведок војних дефилеа приликом женидбе краља Александра Обреновића 1900. године, доласка Петра Карађорђевића у Србију у јуну 1903. и његовог крунисања у септембру 1904. године.

Војни дефиле победника после балканских ратова сливао се Булеваром краља Александра Обреновића ка Теразијама и центру града. На челу је јахао престолонаследник Александар са члановима Врховне команде и Штаба његове Прве армије. Парада којом је обележена победа у Првом светском рату ишла је дуж улица Краља Милана и Теразија према Калемегдану.

У Краљевини Југославији, парадама су обележавани најважнији државни празници, укључујући рођендане краља или, на пример, доделе нових југословенских застава пуковима 1932. године. У Београду су дефилеи најчешће одржавани на Бањичком пољу. Одржавани су и у другим центрима, касније бановинама. У првим годинама приликом доласка младог краља у нове крајеве, као што су Љубљана, Загреб, Сплит и други, дефиловала је гарда и јединице из гарнизона. Морнарички дефилеи су одржавани у Боки которској. Фотографије сведоче да је упркос затегнутим политичким приликама, на пример од грађанства била изузетно посећена војна парада у Загребу 6. септембра 1935. године поводом рођендана краља Петра II. Том приликом показана је нова, моторизована далекометна артиљерија тек набављена у Чехословачкој. Била је то и порука италијанским посезањима и мађарском реваншизму.

Још једна парада у предвечерје Другог светског рата, са новим савременим материјалом и надлетањем нових бомбардера, пратила је свечаности на Газиместану поводом обележавања 550 годишњице Косовске битке. Нова средства приказана су и на дефилеу после завршеног маневра на Торлаку поред Београда 1940. године.

Слом одбране и комадање Југославије 1941. године и потом окупација Србије до октобра 1944. године нису прошли без потребе да се кроз дефиле скромних снага тзв. српске владе, њене српске државне страже и Жандармерије, улије некаква илузија о новој државности и да постоје снаге реда које ће заштити грађане. Ове снаге ограничене од окупатора дозвољеним бројем пушака, пушкомитраљеза и митраљеза дефиловале су на дан своје славе Духови 1942, 1943 и у лето 1944. Последња је одржана пред зградом предратне Народне скупштине.

Параде или дефилее током рата одржавали су и покрети отпора настали у пролеће и лето 1941. године. Фотографије које сведоче о маси окупљеног народа тим поводом говоре за себе.

Прва парада у ослобођеном Београду одржана је на Бањици 27. октобра 1944. године. Учествовале су дивизије Првог пролетерског корпуса, које су после смотре и дефилеа отишле на фронт.

Рат још није био готов када су 1. маја 1945. одржане параде у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Нишу, Сплиту и Сарајеву. На паради у Београду учествовали су сви родови копнене војске, морнари и питомци војних школа.

После победе, сваке године у свим већим гарнизонима одржаване су војне параде поводом обележавања 9. маја Дана победе. Једнако тако одржаване су поводом празника Дана републике 29. новембра и на Дан армије 22. децембра. Ова пракса ће се 50-их година прошлог века изменити и наредних година у Београду и главним градовима република одржаваће се војне параде поводом Празника рада 1. маја. Од 1957. године првомајска парада ће се одржавати сваке године само у Београду. Са ширењем телевизијске дифузије у СФРЈ она ће бити директно преношена и коментарисана. У овом периоду, у време Кубанске и Берлинске кризе, 1962. године одржана је велика поморска парада испред места Подгора, где је формиран нуклеус партизанске морнарице 1942. године.

Новим правилом службе у ЈНА, 1969. године је било дефинисано да ће се убудуће параде одржавати само по наређењу врховног команданта. Тако је велика парада одржана 1975. године поводом 30. годишњице ослобођења у Другом светском рату и одлуком Председништва СФРЈ 1985. године.

Заједничке карактеристике војних дефилеа после 1949. године па до последње велике у том периоду 1985. године било је демонстрирање сталне модернизације и јачања домаћег војноиндустријског комплекса. Времена су била политички изазовна. Сукоб са земљама ИБ-а, војна сарадња са Западом, поновно окретање Истоку у време Берлинске кризе 1962, а посебно ратова на Блиском истоку 1967. године и Индокини тих година. Посебан тон давало је јачање несврстане политике СФРЈ.

Присуство западног наоружања и опреме, те надлетање западних млазних авиона и хеликоптера подизали су морал и увереност да је 50-их година прошлог века могуће бранити земљу од агресије. Од средине 60-их година прошлог века било је приметно масовно наоружавање сва три вида испорукама оружја из СССР-а и источних земаља. Маса од 1.000 тенкова Т-55, самоходна противавионска и тешка артиљерија, радарски системи, противоклопне и противавионске ракете, маса нових хеликоптера, надзвучни ловци пресретачи и др. Већ су пристизали оклопни транспортери пешадије домаће производње и све већи број артиљеријских оруђа. На грађане, поносне на своју војску и домовину то је деловало охрабрујуће. Сличну оцену су имали и страни посматрачи у том времену.

На парадама 1975. и 1985. године у техничком погледу обзнањен је врхунац домаће наменске војне индустрије и коопераната, летели су домаћи авиони и хеликоптери, вишецевни ракетни бацачи великог и краћег домета, тешка артиљерија, превозна средства посебне намене и друго. Армија је одавно била један од најсигурнијих извозника у доба финансијске кризе у коју је земља запала почетком 80-их година прошлог века. Извоз се мерио милијардама долара на годишњем нивоу. Уз домаћу опрему небо су парали ловци најновије генерације и ПВО ракете набављене из СССР-а.

Даљи међународни изазови на које је одговарано развојем територијалне одбране допринеће да ешалони ТО постану од 1970-те саставни део војних парада. Једнако тако су дефиловали ешалони у плавим униформама Цивилне заштите, једнако важне у миру као и рату. Параде су биле догађај који се са знатижељом и узбуђењем ишчекивао. Посебно међу омладином. У градовима у којима би се одржавала многи су журили да уграбе повољно место за посматрање, а потом чекају сатима на почетак. Предузимана су и посебна прилагођавања саобраћајница на којима се вежбало и на којима се одржавала сама парада.

Прва парада после 1985. године одржана је у Београду 2014. године под називом „Корак победника”. Њом је обележено 70 година од ослобођења Београда у Другом светском рату. Поред преживелих учесника у операцији, присуствовао је руски председник Владимир Путин, а учешће је узела и акробатска група руског ваздухопловства. У извођењу и организовању узело је учешће 4.500 припадника оружаних снага. Приказани су и неки новитети као оклопно возило „лазар”, авион за обуку „ласта”, беспилотна летелица „пегаз”.

Наредна парада „Одбрана слободе” организована је у Нишу 2019. године, поводом Дана војске. Учешће је узело 4.000 припадника војске и МУП. Продефиловало је 300 борбених и транспортних возила међу којима квадрови полицијских снага, нови ФАП камиони, платформа за лансирање далекометних ракета „шумадија” (домета 280 км), ново возило „лазар 3” и прототипови возила „Застава” у развоју. На дефилеу је поред самоходне хаубице „нора”, дефиловало и остало наоружање артиљеријске мешовите бригаде, са многим новитетима у погледу типа ракета, муниције и навођења. Први пут се помињу ракете „алас” и нови интегрисани системи ПВО „пасарс”. Поред 60 тенкова М-84 на паради се појавио и један гостујући руски тенк Т72 Б3, наговештавајући долазак читавог батаљона тих тенкова као поклон Руске Федерације. Сличну улогу су у авио-налетима имала два руска хеликоптера „Ми 35” који су планирани за набавку. Укупно је на овој паради узело учешћа 40 борбених и транспортних летелица.

Наредне смотре наоружања и опреме и дефилеи јединица Војске Србије одржавани су на војном аеродрому у Батајници.

Прва је одржана 20. августа 2020. године. Приказана су већ четири набављена борбена хеликоптера „Ми 35”, хеликоптери „Ми 17 Б”, комбиновани систем ПВО, „Панцир С 1”, самоходна борбена платформа „мали милош”. До краја те године уведено је у наоружање 12 возила „пасарс” са француским ракетама „мистрал”.

Како се усложњавала ситуација у свету и ближем окружењу, посебно због рата у Украјини, на Блиском истоку и непрекидног кршења резолуције УН 1244, сталним јачањем косовских безбедносних снага и њиховим циљаним претварањем у оружане снаге тзв. Косова, параде су почеле да добијају ширу димензију и значај.

Поводом Дана војске Србије 2023. поново је организован тактичко технички збор са дефилеом учесника под називом „Гранит”. Учешће је узело 5.000 припадника, приказано је 2.300 комада борбене технике и опреме. У налетима авијације узело је учешће 60 ваздухоплова. Први пут су приказани наши дронови ЦХ 95, далекометни системи ПВО кинеске производње ФК3, модернизована борбена возила пешадије, нови изглед и формације и опреме специјалних јединица. На свим претходним парадама узимали су учешћа као гости, највиши руководиоци Републике Српске. На овој смотри присуствовао је и мађарски премијер Орбан.

Од 2024. године војне смотре и овогодишња парада у вези су са Даном српског јединства и Даном заставе, који пада 15. септембра, али се помиче на 20. како би пао у дане викенда. Овај дан у вези је са датумом пробоја Солунског фронта и победе у Првом светском рату. На смотри „Застава 2024” у Батајници, после осам година припрема, оглашено је да ракета „алас” улази у јединице, да је произведено 1.000 дронова „комарац”, модернизоване самоходне хаубице „гвоздика”, уведен „лазар 3” и др.

Укупно је на смотри било 6.000 учесника, а изложено 2.500 средстава.

Парада „Снага јединства” поводом Дана заставе ове године окупила је 10.000 учесника сва три вида оружаних снага, уз до сада највеће учешће ваздухоплова, чак 70.

Важно је због неких недоумица у јавности напоменути да су одлуке о одржавању парада увек доношене у јануару текуће године када и план активности. Тако је било и поводом одлуке за овогодишњу параду.

Посебну поруку представљају достигнућа домаће војне науке и индустрије. Одлуком из 2015. године да се обнови и ојача Војнотехнички институт данас је као резултат њиховог рада у наоружању и опреми реализовано 260 производа, а још 70 нултих серија предато је индустрији на усвајање и припрему серијске производње. Од 2013. године уложено је 700 милиона евра у домаћу војну индустрију, од чега је држава учествовала са 200 милиона. Многе фабрике озбиљно уништене 1999. године чак са 85% капацитета данас раде у пуном обиму. Производња муниције увећана је за 25%, а ракета и безпосадних система чак пет пута.