Криза под гасом

Ни 24 сата није требало да прође па да живот поново демантује једног од српских званичника. Још се ни олово није осушило на новинској хартији са изјавом генералног директора „Србија гаса” Душана Бајатовића „да за сада нема разлога за бригу”, а Србијаје почела да се тресе од зиме јер је пресушио гасовод из Русије.

Није превише уверљив утисак на јавност оставила ни изјава премијера да „влада у потпуности контролише ситуацију у енергетском сектору”. Премијер је изјавио да у Србији има довољно мазута, а онда је директор Удружења „Топлане” Србије Милован Лечић саопштио „да у овом тренутку топлане имају довољно мазута само за хаваријска искључења на дан-два, а не за дужи период”. Затим је премијер саопштио да се „производња и пренос електричне енергије одвијају несметано и сигурно”, нашта је ЕПС одговорио „да су техничке могућности дистрибутивне мреже ограничене и да није довољно да се само обезбеди електрична енергија, него и да она стигне до купаца те је зато потребно да не дође до преоптерећења дистрибутивне мреже”.

Реаговање државних званичника било је једнако стању нације на Бадње вече – „време је за одмор, разоноду и породични мир”, па је ваљда зато министар енергетике изразио очекивање „да ће спор између Русије и Украјине бити брзо решен и да ће Србија, као и остале земље у региону, бити поново нормално снабдеванаприродним гасом”. А државни секретар у Министарству енергетике подсетио је грађане да дрхтање због руског гаса није само наш, него и „проблем целе Европе, тако да оваква ситуација не може да потраје”.

Јесте да је било Бадње вече,али нико није неинформисан. Дакле, „цела Европа” нема проблем, пре свега зато што постоје алтернативни правци и извори снабдевања (Норвешка, Африка) и јер ЕУ тек четвртину својих потреба подмирује из Русије.

Ко је хтео да се увери како функционише боље уређена држава могао је да прати ударну, ванредну информативну емисију Хрватске телевизије посвећенугасној кризи, иако та земља 60 одсто својих потреба задовољава из властитих извора. Државни чиновници, експерти и новинари потанко су објаснили „пучанству” како Хрватска може да изађе из ове кризе, док су грађани Србије по ко зна који пут „уживали” у филму „Зона Занфирова”. И тако су, рецимо, пропустили да сазнају да „ово” није руско-украјински спор, већ да Русија показује „мишиће” пре него што Европи испостави захтев за овогодишње поскупљење гаса. Читав руски буџет за 2009. годину пројектован је на цени барела нафте од 55 долара и већ се сада са ценом од 38 и 46 долара за барел види зјапећа буџетска рупа. Да се буџетски дефицит не би ширио, а пошто је цена гаса везана за цену нафте, Русија је одлучила да пред договор о испорукама гаса државама Европске уније – Александар Медведев је на европској турнеји – затегне уже и појача преговарачку позицију тако што ће тражити неколико десетина евроценти више за кубни метар испорученог гаса. Све у очекивању да полусмрзнути Европљани кажу „ма, само дај гас, није важно колико кошта”.

Овај „спор” има још један наук за грађане Србије. Ако Русима поново загусти са буџетом, опет ће они завртати славине гаса за Европу, не марећи за смрзавање грађана Србије и за то што смо им „на часну реч” продали Нафтну индустрију Србије.