Јуначки је издржао казну

Ниш/Алексинац – Небојша Павковић рођен је 10. априла у Сењским рудницима, код Деспотовца, где су му у то време живели родитељи. Отац му је био војни официр, а мајка домаћица, има сестру Гордану, која је данас пензионер и живи у Београду и брата Мирољуба, који је преминуо пре три године. Занимљиво је да му у Хашком трибуналу нису дозволили да дође из Финске, где издржава казну од 22 године, у Алексинац на сахрану брату. Цело детињство, дечаштво и школовање „до униформе” Небојша – Неша провео је у Алексинцу, где га и дан-данас памте као младог и веома талентованог спортисту – играо је паралелно фудбал и кошарку.

У Алексинцу је завршио Учитељску школу, после чега је уписао Војну академију. Иза себе има четири брака и четири развода, најпре са школском другарицом Горданом, Алексинчанком, са којом има сина Дарка и кћерку Душицу, из другог брака има ћерку Марију и сина Вука, потом је, у трећем браку био са Глоријом Марковић, удовицом новинара „Политике” Милорада Мићка Марковића, сина политичара Драгослава Драже Марковића, и на крају у четвртом браку са Мајом Павковић добио је кћерку Лепосаву и сина Небојшу. Са последњевенчаном Мајом развео се када је већ био у Хагу, августа 2012. године. Има у унука Ђорђа.

Војну Академију Копнене војске завршио је 1970, а Командно-штабну академију (КоВ) 1982. године, док је Командно-штабну школу оператике окончао шест година касније као први у рангу са средњом оценом 10,00. Прве командирске дужности обављао је у Пешадијској школи резервних официра у Билећи (у БиХ), после чега је био Командир пешадијског батаљона у Десетој пешадијској бригади, да би у Шеснаестом пролетерском пешадијском пуку био најпре начелник штаба, а потом и командант.

Командант Шеснаесте моторизоване бригаде постао је 1988. године, после чега је прешао у Кабинет савезног секретара (касније министра) за народну одбрану, у којем је до 1993. године био начелник одељења, заменик начелника и начелник кабинета. После дужности начелника Катедре оператике у Школи националне одбране премештен је 1994. године у Приштински корпус, где је био начелник Одељења за оперативне послове и обуку, начелник штаба и командант корпуса. За команданта Треће (Нишке) армије именован је децембра 1998. године, а све време до унапређења и именовања на функцију и дужност начелника Генералштаба наше армије (2000. године) оцењиван је највишим службеним оценама.

Саборац и његов пријатељ генерал Владимир Лазаревић јуче је за „Политику” рекао:

„Као командант Приштинског корпуса и Треће (Нишке) армије Небојша Павковић учествовао је у незаборавној и херојској одбрани наше земље пуних шест година – од 1994. до лета 1999. године – у разбијању сепаратистичке побуне на Косову и Метохији и очувању тадашње СР Југославије и наше Србије од агресије НАТО-а. После 20 година проведених у казаматима трибунала предао се међународном суду када и ја 2005. године, јуначки је издржао казну до сада и ако има божје правде дочекао је да високо уздигнуте главе изађе на слободу”, рекао је генерал Владимир Лазаревић.

Генерал Небојша Павковић носилац је највиших војних и државних одликовања. Поред свих осталих одликован је (16. јуна 1999. године) Орденом слободе, одликовањем које је додељено до сада само два пута, што га чини најређе додељеним југословенским признањима.

Током војничке каријере генерал Павковић бавио се писањем – објавио је више књига, и сликарством за које је добијао бројна признања. Излагао је своје уметничке радове на неколико десетина самосталних и групних изложби.